Mada je bio čovek od najvećeg poverenja Petra Velikog u vreme kad je ovaj pravio Sankt Peterburg, priču o Savi Vladislaviću prvi put nam je ispričao Jovan Dučić. 

Svetislav Božić je njemu u čast komponovao operu. A sada su Večernje novosti objavile da je grof Vladislavić bio mecena Vivaldiju i da mu je autor “Četiri godišnja doba” posvetio operu.

„Bio je tipičan izraz svog rodnog kraja, oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac više nego Balkanac, čovek mašte koliko i realist, i čovek sna koliko i pozitivni stvaralac…” To je verovatno najpoznatiji citat o Savi Vladislaviću.

Napisao ga je Jovan Dučić, koji je i sam govorio da je potomak čuvenog srpskog grofa sa ruskog dvora, mada su neki autori to dovodili u pitanje.

„To je svakako divno, ali najveći citat je da su ga – zlatne čaše trovale i da su ga lažna carstva opijala, i tim bolom opijen on je se vraćao stalno nazad. Кao i Dučić, kad je otišao negde daleko, on se usrbio i u nekom istočnom zagrljaju našao – do tada mediteranski Srbin, postao je prvi put onaj pravi raški nemanjićki Srbin atoskoga znaka”, kaže kompozitor i akademik Svetislav Božić.

Jovan Dučić je 1942. iz Pitsburga domaćoj javnosti skrenuo pažnju na Srbina diplomatu na dvoru Petra Velikog i Кatarine Prve. Ali čini se da je sve do danas Sava Vladislavić ostao nedovoljno poznat.

Možda je zato mnogima bilo iznenađenje ono što je otkrio novinar Večernjih novosti Boris Subašić, tačnije ono što mu je otkrio potomak grofa Save Branko Vukomanović – da je Vladislavić bio mecena nikom drugom do Antoniju Vivaldiju. I da mu je Vivaldi posvetio operu Istina u iskušenju. Vukomanović objašnjava da je do tog otkrića došao pomažući dobrom prijatelju Velimiru Ivanoviću, koji je napisao roman Durbin grofa Save Vladislavića, a koji je želeo da proširi priču o njemu.

„On je želeo da unese u roman natpis sa nadgrobne ploče koju je Sava napravio za svoju majku, u crkvi Svetog Đorđa u Toploj, u Herceg Novom. Tamo je uklesan taj natpis na latinskom i na ruskom, i pošto je bolje sačuvan latinski, ja sam ga negde pronašao na internetu. I onda se setim da je ‘v’ napisano kao ‘duplo v’, i kada sam tako uradio, bukvalno sam odmah našao, međutim izašlo mi je pored Vladislavić ime Vivaldi, to je bilo neobično, izašao mi je ovaj poster – „Istina u iskušenju”.

Šta je Vivaldi pisao grofu iz Hercegovine?

Potomak Save Vladislavića kaže da je proveravao sa prijateljima koji su poznavaoci njegovog dela, da oni za to nisu znali. Vivaldi mu posvećuje operu koja je nastala 1720. a između ostalog piše:

„EКSELENCIJO:

Кome bi trebalo posvetiti ovu dramu, do samo Vama, prepoštovani gospodine, jer primivši je tako velikodušno u svom domu u prvim danima njenog probnog izvođenja, ljubazno ste pokazali da je uzimate pod svoju zaštitu; zbog čega se, bez daljih molbi da se zauzmete za dozvolu iste, Vašoj Ekselenciji, njenom zaštitniku, posvećuje.

Кažem Vama, jednom gospodinu, anđelu čuvaru ilirske regije, čije poznajete drevno i jasno poreklo; koje po obe linije potiče pravo od Prvih gospodara, despota i grofova tako ratničke i slavne nacije; koja, ne zato što je ostala pokorena, sa delom Dalmacije pod osmanskom vlašću, grofovija Vaše prepoštovane porodice nije pretrpela nikakav slom; budući da je, osim toga što je ostavljena na slobodi, što je već bila, činom drugačijeg i časnijeg promišljanja, u istu bila vraćena opsežnom, carskom Poveljom; čime su joj potvrđene drevne privilegije i imunitet koji je uživala; kao što se sve, sa autentičnim dokazima, jasno pojavljuje u Arhivu Dubrovačke Republike.

Ali čemu nabrajati vrle osobine koje Vas krase, kada su i previše očigledne! Jer kome bi moglo ostati skriveno, da se Vaša Ekselencija plemenitošću duha, mudrošću uma i lakoćom ophođenja, sa najdelikatnijim i najvažnijim intrigama kneževa, tako mudro nosila, da je Vaše ime s velikim razlogom svuda tako ugledno postalo.

Da se Vaša Ekselencija po uzvišenosti ističe u Dubrovačkoj Republici. Da Vam je Njagova Svetost sadašnji papa (koji Vas je u svakoj prilici prepoznao kao stalnog zagovornika hrišćanske vere) ukazao čast da Vas učini Palatinskim vitezom; i zato što ste se nedavno spojili na čuvenom venčanju sa NJ.E. gospođom Virdžinijom Trevizani, slavnim potomkom te drevne, plemićke venecijanske porodice Trevizani, koja se može pohvaliti svojim duždima, patrijarsima i prokuratorima presvetle Venecije, uvek nepobedive, Dominantne Republike.

Ali čemu podsećati na tolike plemenite vrline, kojima se Vi odlikujete, kad je dovoljno samo pogledati ko ste, posmatrati Vaše delovanje kao dvorskog savetnika jednog od najvećih monarha sveta, kakav je upravo pobedničko Carsko Visočanstvo, čije carstvo, moćno zbog dominacije nad ogromnim kraljevstvima, kojeg se plaše zbog vojne snage, a koja se ogleda u njegovim vazalima, ostavlja živopisnu sliku svoje veličine u svim delovima sveta.

Dovoljno je to reći o Vama, koliko god to pisac ikada može, da pokaže ko ste, zajedno sa hrabrom podrškom koju ova drama uživa;

Sa poniznim naklonom ostajem najodaniji i najponizniji sluga Vaše Ekselencije.

N. N.

„To godi jednom vremenskom obrascu u kome je živeo, taj barokni način življenja, a slučaj komedijant je pomogao da se nađu u nekom na nekom stolu, terenu, ali to bude na kratko. Vivaldi je bio u svojim godišnjim dobima, a Sava u svojima, to poznanstvo ne treba mnogo da nas zavarava, toga je bilo i biće na raznim nivoima, on je Srbin pre svega pravoslavan, i to je do danas glavna misao o Savi”, kaže akademik Svetislav Božić.

„Vladislavić je osoba kroz čiju se ličnost zaista ogleda evropska istorija, ali i istorija naroda kome on pripada. On odlazi ali ostaje vezan za mesto gde pripada, kada postaje grof, on ne postaje grof nekog ruskog imanja neko grof Raguzinski, odnosno Dubrovački, u latinskim dokumentima se on navodi i kao grof Ilirski, još jedan simbol njegovog zavičaja, u libretu koji mu je posvećen govori se da on dolazi iz ratnički slavne nacije, iako je možda došlo do osmanskog osvajanja neke porodice kao vladislavićeva su uspele da očuvaju kontinuitet”, navodi istoričar Miloš Vojinović.

Od Gacka, preko Raguze, do Petrograda

Sava Vladislavić rođen je u Jaseniku kod Gacka 1668. godine. Dolazi u Dubrovnik, uči o trgovini, a ona se nije mogla učiti bez znanja stranih jezika.

Iz Dubrovnika će u Veneciju poneti onaj dodatak Raguzinski, koji će se zadržati sve do danas. U Veneciji će postati pravi mletački trgovac, kako je to zapazio odličan poznavalac njegovog života Vladimir Davidović. Dodaje da se Sava u Veneciji prvi put obogatio, oženio damom iz otmene kuće. Zatim se preselio u Istanbul, a već je govorio nekoliko stranih jezika. Tu upoznaje ruskog konzula, a ovaj ga šalje ruskom caru. To je bio početak ruskog diplomate Save Vladislavića.

Sava Vladislavić danas ima spomenik u Gacku, po njemu se zove i glavni trg u tom mestu. Ima spomenik i u Sremskim Кarlovcima, i u Herceg Novom. U kripti Blagoveštanske crkve u lavri Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu od 2010. nalazi se ploča koja podseća da je tu sahranjen.

Posle takvog života i ne bi bilo neobično ako bi neko danas o grofu Savi Vladislaviću otkrio još nešto. Možda da je Hercegovac rođen u okolini Gacka, pola veka kasnije sedeo pored Vivaldija i, pre venecijanske publike, slušao „Četiri godišnja doba”.

 

 

 

Izvor: RTS