Iako je i sama imala predrasude, Diana Vlatković je suši zavoljela odavno, praktično na prvi zalogaj. Prije godinu dana je odlučila da Trebinju ponudi ovu egzotičnu hranu, a sada već ima i stalne mušterije.

Pauzu zbog proširenja porodice privodi kraju i sa novim idejama planira da ljubav prema ovoj egzotičnoj, ukusnoj i zdravoj hrani dijeli sa svojim sugrađanima.

Kada je pre šest godina ljubav iz Ukrajine dovela u Trebinje, Diani Vlatković je, osim prijatelja i rodbine, nedostajala i omiljena hrana. Na vrhu njene liste, bez konkurencije je suši.

“Suši sam zavoljela davno, mada sam i sama imala predrasude. Ali, kad sam ga prvi put probala, taj ukus sam zavoljela zauvek”, objašnjava Diana koja već šest godina živi u Trebinju. Kaže da nije bilo pretjerano teško da savlada jezik s’ obzirom da su ukrajinski i ruski slični srpskom. A slični su i mentaliteti, pa se lako uklopila u novu sredinu.

“Na početku sam pravila za sebe, improvizovala, od sastojaka koje sam mogla da pronađem. Onda je suprug koji ima piceriju, predložio da ponudimo suši i drugim ljudima”, kaže Diana

“Tada smo intenzivnije počeli da tragamo za sastojcima i uvidjeli da to uopšte nije lako. U Trebinju je bilo nemoguće pronaći posebnu rižu za suši, pa i svežu ribu. Uspjeli smo da se povežemo sa snabdjevačima iz Hrvatske koji nam dovoze tunu i losos, a rižu nabavljamo iz Srbije”.

Ukusne zalogaje dostavlja uz pomoć supruga ili ih isporučuju u porodičnoj piceriji u užem gradskom jezgru.

Suši se u skorije vrijeme ipak neće naći na meniju trebinjskih restorana jer ne može dugo da se čuva:
“Čim napravim, odmah isporučujemo na adresu jer mora da se jede istog dana. I zbog sastojaka i zbog ukusa, mora biti svjež.”, naglašava Diana.

“Uživam da pravim suši koji se, kako kažu Japanci, prvo jede očima. Ovjde ljudi više vole meso i tradicionalni način ishrane. No, ja želim da im ponudim nešto novo.”, priča Diana i dodaje da joj ambicija nije da zaradi, pošto suši, zbog sastojaka i priloga, nije jeftin. Ipak, polako pridobija mušterije koji se najčešće odlučuju za rolnice sa lososom i tunom.

“Ponudu proširujemo rolnicama bez riže, samo riba i povrće umotani u rižin papir”, dodaje Diana kojoj je želja da u budućnosti otvori restoran azijske kuhinje. S obzirom da Trebinje postaje sve privlačnije i za turiste iz sveta, velika je šansa da će u skoroj budućnosti neophodan u gastronomskoj ponudi grada na Trebišnjici.