Sveštenik iz jermenskog manastira Dadivank, koji se nalazi u Nagorno-Karabahu, otac Ovanes, lično je učestvovao u njegovom oslobađanju, a sada pokušava da skloni iz manastira sve važne predmete, jer će uskoro taj region preći u ruke Azerbejdžana. Otac Ovanes tuguje, jer je nemoguće izneti ono najvažnije – sam manastir.

Duhovni otac Karvačarskog regiona, sveštenik Ovanes Ovanisjan, mora izneti sve potrebne stvari iz manastira, jer će Karvačar (Kelbadžar) uskoro preći pod kontrolu Azerbejdžana, u skladu sa novim sporazumom o Nagorno-Karabahu. Iguman manastira trenutno se bavi organizacionim pitanjima, kako bi iz hrama izneo sve vredne predmete.

Prema njegovim rečima, iz manastira se mnogo šta mora izneti. Sutra će odneti crkveni pribor i hačkare, kako ih Turci ne bi oskrnavili. Ali najvažnija od svega je crkva, koju ne mogu pomeriti sa mesta.

Stanovnici Karvačara sada napuštaju svoje domove. Otac Ovanes kaže da je narod ponovo počeo da se seli – takva je sudbina Jermena.

Na pitanje kako je, sveštenik odgovora:„Kako da budemo, kad smo svojim rukama predali svetinju. Ostavili Dadivank i otišli. Ne znam, duša me boli“, kaže sveštenik, ističući da „ne zna šta će dalje raditi, jer mu je sad svejedno“.

Otac Ovanes je 1993. godine lično učestvovao u oslobađanju Karvačara, a 2016. godine se zajedno sa sinovima ponovo latio oružja. Ni ovih dana nije sedeo skrštenih ruku. Kaže da je bio spreman na sve, ali ne i na ovakav ishod.

– Nakon oslobađanja Karvačara (devedesetih godina prošlog veka) videli smo da su Dadivank pretvorili u štalu. Mi smo očistili manastir, ponovo osveštali, a danas ga na tacni poklanjamo Turcima. Čuvali smo ga i štitili, a sada kažemo Turcima – radite šta vam je volja. Je li to ispravno? Ako mi zaćutimo kamenje će zastenjati. Šta ćemo reći majkama poginulih? – govori otac Ovanes.

Sveštenik se pita zašto je premijer Jermenije Nikol Pašinjan doneo ovakvu odluku nakon toliko žrtava i ranjenih, ako se već spremao i ranije na to.

Na pitanje kakav može biti izlaz iz te situacije, otac Ovanes kaže da se svake sekunde može desiti nešto važno, i da sve zavisi od diplomatije i politike.

– To zavisi od jednog čoveka, i kako kaže Pašinjan, sudbina Jermenije i Nagorno-Karabaha zavisi od jednog čoveka, a u stvari se ispostavilo da je on taj čovek. Žalim te, moj jermenski narode. Jadni narod – negoduje otac Ovanes.

U ponedeljak je objavljeno da su lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana usvojili zajedničku izjavu o prekidu vatre u Karabahu. Prema ovoj izjavi, u Nagorno-Karabahu potpuni prekid vatre počinje 10. novembra, Azerbejdžan i Jermenija zaustavljaju se na svojim zauzetim položajima, a moraju i da razmene ratne zarobljenike. Takođe, u Karabahu će biti stacionirani ruski mirovnjaci.

Mirovni kontingent Rusije u Karabahu će imati 1960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica opreme. Komanda ruskih mirovnih snaga biće smeštena u području Stepanakerta.

 

Izvor: Sputnjik