Борову шуму, уз требињска приградска насеља, могуће је спасити од потпуног сушења, потврдили су резултати Института за шумарство из Београда. Након првих симптома сушења, у априлу, утврђено је да су дијелове, од укупно 45 хектара, напале двије врсте гљивица.

Појачано присуство гљивичних обољења, у насадима старим од шездесет до седамдесет година, забиљежено је први пут. Препоручено је третирање хемијским препаратима и физичко уклањање. Због касног откривања обољења и близине насеља, исључена је заштита бакарним фунгицидима.

– Извршићемо детаљну анализу и дознаку обољелих стабала, а радићемо селективно најлошија стабла, тако да се неће примијетити – каже Бранко Тасовац, директор Центра за газдовање кршом из Требиња.

Ситуација, тврде инжењери, није алармантна, па тоталну сјечу препознатљивих требињских зелених оаза, као крајњу мјеру, за сада искључују. Потврдили су да је обољење стигло из приморских дијелова Црне Горе и Хрватске.

– Долази до сушења иглица од врха ка основи, а на крају долази до тоталног сушења – каже Мирела Васиљевић, главни инжењер за узгој и заштиту шума у Центру за газдовање кршом из Требиња.

Осим апелског бора, гљивице тириопсис халепенсис и сареопсис сапина, дјелимично су захватиле и стабла чемпреса. Први радови очекују се у другој половини године.

– С радовима мислимо кренути крајем љета. Најпогодније би било послове сјече радити у јесен – истиче Тасовац.

Сушење је највидљивије на око шеснаест хектара борове шуме на Црквини и на рубним подручјима шуме у подручју Гучине и Алексине Међе.

Извор: РТРС