Dva psihologa sa Univerziteta Kalifornije, u Berkliju, pokrenula su 2014. godine onlajn kurs sa uzvišenim ciljem: naučiti studente kako da budu srećni, i kroz nauku i kroz praksu, za samo osam nedelja, piše CNET.

Hiljade učenika pohađalo je kurs Nauka o sreći i učili su o povezanosti, saosećanju, zahvalnosti i pažnji. Možda i važnije, naučili su niz jednostavnih aktivnosti za koje istraživanje sugeriše da povećavaju sreću.

Oni koji su u potpunosti uzeli učešće u ovom istraživanju, uvideli su kako su se njihova pozitivna osećanja povećavala svake nedelje. Oni su rekli da osećaju manje tuge, stresa, usamljenosti, besa i straha, dok su istovremeno osećali više entuzijazma i naklonosti, kao i veći osećaj zajedništva, povezanosti. Tokom kursa, sreća i zadovoljstvo učesnika porasli su za oko 5 odsto. A takvu vrstu podsticaja osećali su i četiri meseci nakon završetka kursa.

Može li se zaista tako lako postati srećan? Prema ovom istraživanju, može. Čak i tokom izazovnih vremena, kao što je sada pandemija koronavirusa.

“Postoji zabluda da je sreća takva kakva jeste i da je ne možemo promeniti”, kaže Lauri Santos, profesorka psihologije na Univerzitetu Jejl koja drži besplatne časove pod nazivom Nauka o blagostanju.

Jedna od popularnih teorija koja sugeriše da možemo da utičemo na svoja osećanja zasniva se na istraživanju iz 2005. godine koje je pokazalo da dok 50 odsto sreće određuju geni i 10 odsto životne okolnosti, 40 odsto sreće određuju i dnevne aktivnosti. Iako se ova teorija suočila sa brojnim kritikama, ona je prilično široko prihvaćena: barem deo naše sreće je pod našom kontrolom.

“Nauka pokazuje da su naše okolnosti, koliko god smo bogati, kakav god posao imali, kakvu matarijalnu imovinu posedovali, manje važne za sreću nego što mislimo”, kaže Santos.

Još jedna velika zabluda? Ta sreća je isto što i kontinuirano pozitivno emocionalni stanje, kaže Emilijana Sajmon-Tomas, koja takođe predaje na kursu Nauka o sreći.

Ako ste srećni, ne znači da osećate čistu radost i vedrinu svakog sata i svakog dana. Ljudi nisu takvi. Oni doživljavaju neuspehe, probleme, gube voljene ljude. A ta negativna osećanja su takože važan deo našeg emotivnog života.

Sreća, kažu stručnjaci, znači prihvatanje negativnih iskustava i posedovanje veština za upravljanje i suočavanje sa njima, kao i njihova upotreba prilikom kasnijeg donošenja boljih odluka.

“Mislimo da je sreća poput onoga što vidimo na Fejsbuku. Ali ljiudi koji teže sreći u takvoj vrsti sistema verovanja, na kraju postaju manje srećni od ljudi koji sreću definišu na sveobuhvatan način, kao kvalitet života”, kaže Sajmon-Tomas.

Ono što je zanimljivo u vezi sa sposobnošću da kontrolišemo bar deo svoje sreće je to što to možemo da učinimo besplatno od kuće ili bilo gde drugde.

Evo pet važbi koje su kliničke studije pokazale da poboljšavaju osećanje sreće i blagostanja.

(Važna napomena: Za ljude sa kliničkom anksioznošću, depresijom ili drugim mentalnim problemima, ove vežbe nisu zamena za terapiju, lekove ili druge profesionalne intervencije. Međutim, neka istraživanja sugerisala su da mogu da budu korisne kao dodatak tome.)

Poboljšajte svoje društvene veze

Društvene veze su najveći faktor koji utiče na sreću, otkrilo je više studija. Jedna od najuverljivijih je Studija razvoja odraslih koju je radio Univerzitet Harvard i koja je više od 80 godina pratila živote stotina učesnika, a sada i njihove dece.

Bliski odnosi (sa partnerom, porodicom, prijateljima, članovima zajednice) najveći su faktor koji ljude čini srećnim tokom celog života, otkrili su istraživači. Ljudi sa jakim društvenim vezama su srećniji, i fizički i mentalno zdraviji od onih koji su ostvarili slabije veze. Kvalitet odnosa (ne kvanitet) bolji je faktor dugog i srećnog života nego što je socijalna klasa, koeficijent inteligencije ili genetika, prema studiji.

“Shvatili smo da ćete, ako imate dobre veze, verovatno biti srećniji, ali isprva nismo verovali podacima koji nam pokazuju da dobri odnosi zapravo održavaju naše telo zdraviljim i pomažu nam da živimo duže. A onda su druge studije počele da otkrivaju istu stvar”, rekao je Robert Valdinger, direktor te studije.

On kaže i da ove veze zahtevaju rad. “Morate da budete u toku sa ljudima, što znači da im ukazujete vreme i pažnju – posebno tokom pandemije. Pozovite ih, ćaskajte sa njima preko video poziva, prošetajte uz distancu, ako je to moguće. Namerno odlučite da provedete vreme zajedno”, objašnjava on.

Ostali faktori za dug i srećan život uključuju život bez duvanskog dima i zloupotrebe alkohola, redovno vežbanje i pronalaženje ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Budite ljubazni

Pronađite načine kako da tokom dana izvedete male ljubazne postupke. Oni mogu biti neverovatno jednostavni, kao na primer pravljenje kafe dragoj osobi.

Namerno činjenje takvih postupaka može doprineti osećanju sreće, a manje depresivnom ili osećanju uznemirenosti, pokazalo je niz studija.

“To funkcioniše jer ovi postupci utiču na naše prirodno prosocijalno ponašanje ili na osnovni ljudski impuls da pomognemo drugima”, kaže Sajmon-Tomas. Kada ulažete sopstvene resurse u dobrobit drugih, osećate se dobro jer ste drugom učinili da se oseća dobro.

Izrazite zahvalnost

Zapisivanje tri stvari zbog kojih smo zahvalni na kraju svakog dana i zašto su se one dogodile dovodi do dugoročnog povećanja sreće i smanjenje simptoma depresije, prema studiji iz 2005. godine koju je sproveo Martin Seligman, direktor Centra za pozitivnu psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji. Nije važno koliko je velika ili mala neka stvar – samo je zapišite u beležnicu ili aplikaciju “Notes”.

Na primer, jedna od tih stvari može da bude: “Išao sam u šetnju i video neke slatke pse, jer je bio lep dan”.

“Poenta je u tome da naučite svoj um da se orijentiše na delove života koji su dobri, umesto da usmerimo pažnju na stvari koje su stresne ili iritantne”, kaže Sajmon-Tomas.

Usredsredite se na sadašnji trenutak

Vežbe, poput meditacije koje uče vaš um da se usredsredi na sadašnjost umesto na prošlost ili budućnost, mogu da povećaju osećaj samoprihvatanja, prema studiji iz 2011. godine.

“Ideja je da budete prisutni u sadašnjosti – ne osuđujte svoje emocije, već ih prepoznajte”, kaže Elizabet Dan, profesorka psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Vežbajte samosaosećanje

“Ovo bi mogla da bude najizazovnija stavka na ovoj listi”, kaže Sajmon-Tomas.

“Naročito na Zapadu, ljudi su usvojili sklonost samokritici kao kulturnoj vrednosti i imaju tendenciju da se samokažnjavaju kada se suočavaju sa neuspesima”, kaže ona.

Ističe da prekomerna samokritičnost sprečava postizanje viših ciljeva.

Postoje tri načina za vežbanje samosaosećajnosti i oni se oslanjaju na neke druge vežbe sa ove liste: budite u prisutni u sadašnjem trenutku, a ne zadržavajte sa na prošlosti i ne brinite o budućnosti.

Shvatite da su stagnacije deo života i da ih svi ljudi doživljavaju. Negujte topli, podržavajući unutrašnji glas, a ne neprijateljski, samokritičan.

 

Izvor: Nedeljnik