Piše: Janko Vujović

 

– Eto, takav smo mi narod, umjesto da smo za 1. maj svi na ulice kako to radi prava radnička klasa, jok mi roštiljamo, uništavamo prirodu, gušimo se u alkoholu, jojj…

– Čekaj, jesi ono ti u oktobru iš’o po naselju pa ubjeđivao za koga da glasamo?

– Jesam, pa?

– Idupizdumaterinu onda’, idi pa izlazi na ulice, taman kasni plata policiji, pa ćeš im doći k’o lakši trening, a ja idem na selo sa ekipom da roštiljam, da se davim u ćevapima, u litrama alkohola, da povraćam po zelenoj travi, slušam Mikija Mećavu i serem k’o grlica.

– Pa jes i to, ali brate, radnička klasa…

– Brate, ne morališi mi tu nego idi vidi ima li sitnih drva i ćumura, ovolika gomila mesa se neće samo izroštiljati…

– Treba li nosit’ bocu loze “otkuće”?

– Dašta nego ponesi, đavolji su drobovi, popiće se. Ponesi malo slatkoće, prvi talas buđenja jutarnji je najgori.

 

Dođe i prvi maj. Neki su po samom protokolu tog datuma htjeli da izađu na ulice, da traže svoja radnička prava, neki su otišli sa djevojkom na piknik, a srećni su otišli sa društvom. I ovaj 1. maj najviše su slavili neradnici, oni kao tehnološki višak i oni koji neće da rade, a i oni koji nemaju potrebe da rade. Nekako, gledajući i vijesti, slušajući razna sranja na TV-u može se zaključiti, kako reče jednom jedan političar (inače u opoziciji, jer da je pozicija ovo sigurno ne bi rekao) kako u srećnim zemljama tipa Grčka, radnička klasa izađe na ulice tog 1. maja i traži svoja radnička prava. Čekaj, natežeš kroz istoriju da ti 1. maj bude neradni dan da bi tražio svoja prava tog dana? Isto kao odeš da gledaš na La Bombonjeri Boka Junirors-River Plata i poneseš mali tranzistor da potajno slušaš kako igraju Proleter Teslić-Napredak Donji Šepak?! Totalni apsurd.

Nemojmo uvijek moralisati kada ne treba. Predigra prvog maja u Trebinu je paljenje guma. E jes i to bio nekada merak, ideš po vulkanizerskim radnjama, vucaš gume do određene tačke da bi ih sa merakom zapalio 30-tog aprila i onda uzvišeno gledaš prvo svoju vatru, pa vatre ostalih naselja da uporediš čiji je dim veći. Nego sami kult 1. maja je totalno jak. U morima alkohola, gajbi piva, kilogramima mesa, čudnih boca sa tekućinom bez boje (za koje se potencijalno sumnja da je “ispiračica mozga – loza”, ali niko prvi neće da je proba) kreće se put livada, pored rijeka, slobodnih mjesta za baciti roštiljanje. Ja prvi, od 30. aprila do 3. maja “nisam znao za sebe”. Mislim da je moj organizam iznio svu težinu radničke klase i da je spreman da se upusti u koštac sa svim problemima svih sindikata i problematike društva uopšte. E sada, neko moje viđenje je da za dobar roštilj trebaš da poneseš dobro raspoloženje, da se keslaš k’o Lea Kiš, da ne mračiš k’o Frodo iz Gospodara Prstenova, i da nisi kreditno zadužen k’o Grčka. Ali, potencijalno nešto što drži taj cijeli dan jeste muzika. Ja ću se truditi da je opišem na najbolji mogući način, a i ako ne opišem, j*** ga. Neka nadležna služba ispravi pa neka oni pišu kako oni znaju i umiju.

*Kul muzika – obično kad se roštiljaju ovu muziku puštaju kul likovi u “njujorker” i “teranova” majicama, koji su došli na roštilj sa svojim curama da se druže. Prvo, oni sami bez cura su klasični kul smarači, ne pričaju o sportu niti autima već isključivo vode debatu o stanju nacije. Inače, kul muziku donosi jedna djevojka njihovog kul druga i tu dominira REM – Luzing maj rilidžn

*Radijska muzika – u nedostatku laptopova, ovo je najzastupljenija muzika ako si zaboravio da se pravo pripremiš šta ćeš da slušaš i da se iskobečiš od alkohola. Primakneš auto na primjereno odstojanje od roštilja, otvoriš 4-ro vrata i odvrneš neku ziku sa radija. Obično se ovo pušta ako je prevozno sredstvo do roštilja pasat pijačar ili golf 1. Obično i svaki radio ima po jednu da valja pjesmu a onda ide deset da rasplače 300 svatova.

*Trendi muzikadruga koja najviše dominira na roštiljima. Jbg, zadužio si ortaka za muziku, on je uzeo bratov laptop i nabac’o sve što on sluša kad izađe u subotu u klabing. Obično dominira pjesma „Ti moje zlato“, Leksington bend, pa remix Vlada Georgieva i Nigora Tropski bar. Epilog roštiljanja – ako su došli u 10, kući idu u 17 h popodne da ne bi došlo do tuče.

*Dubioza kolektiv – ekipa koja se ograničila samo na jedan cd muzike. Ništa, slušaće se samo “Dubioza”, a najviše će se dominirati pjesma „Naspi nam po rakiju i nazdravi za kraj, tehnološki višak danas slavi prvi maj“ – i onako svi zagrljeni pjevati, a desi se da neko bocu razbije od zid ili obližnje drvo

*Nužna muzika to je muzika zvana „nužno zlo“ jer se pušta sa telefona. Obično jedan od ekipe ima vrh telefon i masu nabacane muzike, ali jednostavno će pustiti samo par pjesama dok mu baterija dodje do 40 % – logično jer nije ponio punjač, a i mora ostatak večeri da se dopisuje sa curom.

*Prava muzika– e, sa ovakvom muzikom se ide na roštiljanje i na razne druge zajeb*****. Znači, tu lagano dominira Miki Mećava – samo me povedi nije važno gde i Marinko Rokvić – I kad me svi zaborave nemoj ti, kao i Lemi Kitić – Kao vuka samotnjaka. Nerjetko se presječe sa Luisovom mećavom, a onda kada loza i pivo do’vate tvoj mozak do vrhunca kreću prave stvari. BMK, pa Žare i Goci bend pa Zoran Kulina. Znači, pičiš jedno 3 sata istog ritma, samo se tekst mijenja, ali ti ta muzika ne da da staneš. Iako si već koma mozga, iako bi najradije umro i tvoj mozak došao na 1 % normalne funkcije, a tvoj stomak i želudac spreman da izbaci sve ono što su u njega unio prošla 2 sata – ne ti ne odustaješ, već i dalje cupkaš. Jes’ da izgledaš kao da čekaš „fataliti“, ali ko ga … Pa onda zagalamiiii :“AKO BI ME PREVARILAAAAA GARA, SMRT JE TVOJAAA A ROBIJA MOJAAAAAA“ ili onaaaa :“SPASI SE DEVOJKO, BJEŽI OD MENE U DŽEPU NEMAM BANKE PREBIJENE, U KRVI POROCI NOĆI ME UBILE MENE SU VJEČITO POGREŠNE LJUBILEEEEE“ …

Eto, ja mislim da sam vam malo dočarao šta i kako treba. Ali i ako nisam, neću se sekirati …

I zapamtite: Na roštiljima i slavama, jedite i pijte dokle možete jer niko do sada jadu nije rek’o mašala.