Načelnica Klinike za hipertenziju do detalja objasnila sve!

Povišen pritisak kod žena posle 50. godine života čak šest puta povećava rizik od koronarne bolesti, dok je kod muškaraca u istim godinama taj rizik upola manji. Nagli pad estrogena, glavnog ženskog hormona, koji se dešava na pragu šeste decenije glavni je krivac što žensko zdravlje počinje da se narušava nakon prestanka menstruacije.

Profesorka Vesna Stojanov, predsednica udruženja za hipertenziju Srbije, kaže da žene posle 50. godine moraju da počnu da vode smiren i zdrav način života.

“Neophodne su redovne šetnje, prestanak pušenja, korekcija telesne težine, manje slana hrana, manje alkohola i slatkiša, kao i da se redovno kontrolišu i redovno uzimaju propisane lekove ukoliko neke već piju.”

Danas se obelaževa Svetski dan hipertenzije. U kakvom stanju smo mi kao nacija kada je u pitanju visok krvni pritisak?

“Znamo da 47 odsto populacije boluje od povišenog krvnog pritiska, ali nažalost znatan broj ne uzima antihipertenzivnu terapiju i nema adekvatnu kontrolu vrednosti pritiska. To znači da im je pritisak iznad 140/90 mmhg. Slična situacija je i u svetu. Zato se ovogodišnji Svetski dan hipertenzije obeležava pod sloganom ‘Merite vaš krvni pritisak, kontrolišite ga i živite duže’- Sve više mladih ljudi se, takođe, suočava sa hipertenzijom.”

“Razlog porasta hipertenzija nepoznatog uzroka među mladima je najverovatnije u načinu života. Više sedenja za kompjuterom, smanjena fizička aktivnost, brza i preslana hrana, mnogo grickalica, energetski napici, pa čak i odlazak u teretane gde se nestručno obavljaju fizičke vežbe su u suštini ovog problema. Sve je češća i radno zavisna hipertenzija, odnosno pojava povišenih vrednosti pritiska na radnom mestu, a glavni uzrok je stres.”

Da li se za hipertenziju može reći da se uspešno leči?

“Nefarmakološke mere se moraju sprovoditi od malih nogu, naročito ako neko u porodici ima povišen pritisak. To znači, što manje slana hrana, umeren unos alkohola, umerena fizička aktivnost, obroci da budu redovni da bi se sprečila gojaznost, prestanak pušenja. Ako nefarmakološke mere nisu dovoljne, onda moramo da uključimo i lekove. Lekove mora da propiše lekar i mora da se naglasi da ne postoji univerzalni lek, svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova.”

Ipak, najviše su ugrožene žene, pogotovo one u reproduktivnom dobu?

To je zato jer postoji veza između primene oralnih kontraceptivnih pilula i porasta krvnog pritiska. Obično je taj porast pritiska blag, ali zabeleženi su i veći porasti, jer oralni kontraceptivi povećavaju nivo renina i aldosterona u plazmi i na taj način povećavaju pritisak. Zato je pre primene kontraceptiva obavezan lekarski pregled, a tokom uzimanja redovni ginekološki pregledi i kontrole pritiska. Prema podacima iz svetske literature, oko 10 odsto žena ima izraženu hipertenziju, koja je nastala kao posledica korišćenja kontraceptivnih tableta.”

I trudnice su pod rizikom.

“Istraživanja pokazuju da svega 5 do 10 odsto trudnica u Zapadnoj Evropi ima problem sa hipertenzijiom, koja je, nažalost, uzrok svakog šestog smrtnog slučaja u trudnoći. Potrebno je da se zna da se dijagnoza hipertenzije u trudnoći postavlja na osnovu najmanje dva merenja povišenih vrednosti u odvojenim prilikama i primenom 24-časovnog monitoringa. Pri tome, pritisak kod trudnica ne bi trebalo meriti u ležećem položaju.”

Šta se dešava kada nastupi menopauza?

“Kada je o hipertenziji reč, podaci pokazuju da čak 37,8 odsto žena u menopauzi ima visok krvni pritisak. Žene koje su pre menopauze bile sa nižim vrednostima pritiska u menopauzi često postaju hipertenzivne, povećavaju im se i vrednosti masnoća u krvi, a i gojaznost je, takođe, krivac. Posle 50. godine obično dolazi do pojave povišenih vrednosti gornjeg pritiska.”

Kako se pravilno, na osnovu kojih nalaza, postavlja dijagnoza hipertenzije?

“U ambulanti, merenjem pritiska, a nekada i u kućnim uslovima. Značajno je da pacijent pre merenja pritiska bude opušten, pola sata pre merenja da ne pije kafu i ne puši cigarete i da nema veću fizičku aktivnost. Za pravilnu dijagnozu koristi se i 24-časovni monitoring arterijskog krvnog pritiska. Pored merenja pritiska svakom pacijentu potrebno je da se urade biohemijske analize, analize urina, mikroalbuminurija, klirens uree i kreatinina, EKG, eho pregled srca, određivanje krutosti arterija, palpacija pedalnih arterija, merenje pulsa, pregled očnog dna, a po potrebi nefrološki i endokrinološki, a nekad i psihijatrijski pregled,” rekla je ona.

 

Izvor: Mondo