Čovjek bez socijalnih vještina nije sposoban da se prilagodi drugima, niti pozitivno ponaša. Bez tih vještina, ne bi mogao da funkcioniše i zato je važno da tome uči i svoju djecu. Evo nekoliko savjeta kako da to najlakše uradite.

Dete bi u predškolskom uzrastu trebalo da savlada temeljne socijalne veštine kao što su deljenje, saradnja s drugima, slušanje, sleđenje uputstava, poštovanje ličnog prostora, stvaranje kontakta očima s drugima. Tako će da nauči pravila lepog ponašanja.

Evo nekoliko primera kako se to ostvaruje u praksi:

1. Deljenje

Sve od deljenja igrački s prijateljima do prostora s braćom i sestrama, ovo je veština koju dete treba da savlada kako bi se izbegle drame i plač svaki put kada mu neko uzme igračku ili neki drugi predmet.

Obično deca u uzrastu od dve godine već rado dele svoje stvari s drugima, ali to je najčešće u situacijama kada ih, na primer, određena igračka više ne zanima, pa samim time ništa ne “gube”. Potom počinje razdoblje usredsređenosti na samog sebe u kojem se javlja tzv. egoistično ja, kada je potrebno da se radi na učenju ove veštine.

Međutim, to se ne postiže tako što se dete prisiljava da drugome da nešto svoje, naročito u društvu nepoznatih ljudi, nego mora da vidi i roditelje kako to rade. Na primer, detetu možete da kažete da će vas deljenje keksa ili igračaka s drugima usrećiti, a potom posmatrajte kako reaguje. Svakako, uspeh neće doći odmah, navodi dnevnik.hr.

Foto: depositphotos/Stas_K
Foto: depositphotos/Stas_K

2. Saradnja s drugima

Kada dete krene u vrtić, naročito je važno da stekne veštinu saradnje s drugima. Ta veština je neophodna kako bi se slagalo s novim prijateljima i bilo srećno, a to će se preslikati na njega i kada odraste.

U uzrastu od tri do četiri godine dete već može da radi s drugima na zajedničkom cilju kao što je, primera radi, priprema za predstavu ili maskenbal u kojoj učestvuju svi iz vrtića ili, recimo, građenje kule od kockica s drugim detetom. Neko od njih poželeće da vodi, dok će drugi radije slediti ostale.

Kako god bilo, u roditeljskom domu to može da se uči na svakodnevnim stvarima, poput pripremanja zajedničkog obroka.

3. Slušanje

Slušanje je prva jezička aktivnost s kojom se dete susreće, mnogo pre nego što dođe do govora, čitanja i pisanja. Ali da bi nekoga zaista čulo, odnosno shvatilo kakvu mu poruku šalje i zašto mu je ona važna, nužno je da nauči kako da sluša.

Ta veština se najlakše usvaja čitanjem priča. Dok detetu čitate njegovu omiljenu knjigu, zastanite povremeno i upitajte ga šta se do sada dogodilo u priči. Postavljajte i potpitanja, tražite što više detalja.

Foto: depositphotos/MNStudio
Foto: depositphotos/MNStudio

4. Učite dete da usvaja uputstva

Za kasniji uspeh u školi, kao i na radnom mestu važno je da dete sledi uputstva i razume ih. Bilo da detetu govorite da mora da pospremi igračke ili da se izvini prijatelju u vrtiću, važno je da dete u ranom uzrastu to zaista i shvati. Ipak, potrebno je da se izbegne zamka postavljanja pitanja.

Dakle, nemojte da kažete: “Molim te, možeš li da pokupiš svoje igračke?” Tako će dete imati predstavu da može da bira između toga hoće li ili neće da pokupi svoje igračke, a time se povećava verojatnoća da to neće da uradi.

Takođe treba da izbegavate gomilanje uputstava. U jednoj rečenici dajte samo jedno uputstvo. Dakle, recite mu, na primer, da pokupi igračke. Kada to uradi, tek se tada usredsredite na to da pokupi razbacanu odeću.

5. Poštovanje ličnog prostora

Otkad se rode, deca su vezana za majku i njeno telo. Vole uvek da budu uz nju, a često im odvajanje predstavlja značajan problem. Kako vreme odmiče, tako dete uči da svako od nas ima svoj lični prostor.

U tome može da pomogne pridržavanje kućnog reda.

Recimo, naučite dete da kuca na vrata soba i kupatila, naročito ako ima braću i sestre.

Takođe je važno da se u razgovoru ili igri s drugima drži pravila da bude od njih udaljeno barem 40 cm (što se smatra najužim ličnim prostorom). Kako dete još nema dobru percepciju centimetara, koristite dužinu medveda ili neke druge igračke kao primer.

6. Stvaranje kontakta očima

Gledanje druge osobe u oči dok razgovaramo s njom jedan je od najvažnijih elemenata neverbalne komunikacije. Ipak, mnoga deca se muče s time.

Tome možete da doskočite pokaznim primerom. Recite detetu da vam ispriča najdražu priču ili šta se dogodilo u vrtiću, a potom gledajte svuda osim u njega. Nakon toga, tokom pričanja druge priče gledajte pravo u njega. Pitajte ga kako se osećao u jednoj, a kako u drugoj situaciji.

7. Pridržavanje pravila lepog ponašanja

Četiri čarobne reči moraju da se nađu u rečniku svakog predškolca, a to se najlakše postiže primerom. Nije dovoljno da detetu samo govorite da kaže “Hvala, Molim, Izvoli, Oprosti” ili da pozdravlja pri ulasku u prodavnicu, nego to morate da radite i sami.

Pozdravljajte komšiluk na ulici, uvek kada nešto dajete detetu nemojte da izostavite reč “izvoli” i slično. Vremenom će sve to naučiti.

 

Izvor: B92