Švajcarska je vrlo bogata zemlja. A kanton Ženeva, dom za više od pola miliona stanovnika, jedan je od najbogatijih u Švajcarskoj, piše BBC.

Što i nije čudno – reč je o mestu s izrazito razvijenim bankarskim sektorom, sedištima niza međunarodnih institucija (među njima i UN-a za Evropu), ali i domu bogatih aukcijskih kuća. Prema procenama švajcarskog federalnog zavoda za statistiku, BDP per capita u kantonu iznosi čak 100.000 franaka godišnje (oko 93,5 hiljada evra).

A bogati kanton od ovog će se meseca moći da se pohvali i uvođenjem najvećeg minimalca na svetu. Konkretno, najmanja satnica za radnika u ženevskom kantonu iznosiće minimalno 23 franka ili oko 21 evro. To znači minimalnu mesečnu platu, pod pretpostavkom punog radnog vremena, od oko 4000 franaka (oko 3736 evra), prenosi Jutarnji list.

Ali, to ne znači i da će oni koji će zarađivati minimalac u Ženevi lagodno živeti. Za početak treba napomenuti da je Ženeva puna radnika u uslužnim delatnostima, od čistača do konobara, koji teško spajaju kraj s krajem svakog meseca.

Kada je Švajcarska u martu bila u lokdaunu, svet su preplavile fotografije ljudi iz Ženeve koji stoje u redovima ispred banaka hrane. A one su postojale i pre izbijanja pandemije, navodi BBC.

Colis du Coeur, jedna od takvih banaka hrane, u centru grada svake nedelje podeli hiljade paketa s namirnicama. Redovi su dugi, a u njima je puno majki s decom. Potreba za većim primanjima, očito je, postoji.

Mnogi se pitaju je li 4000 franaka previše?

Ne ako živite u Ženevi, objašnjava volonterka u banci hrane Charly Hernandez. “Najam jedne sobe koštaće vas 1000 franaka mesečno. Zdravstveno osiguranje košta još 550 franaka, a na hranu ćete potrošiti minimalno 500 franaka. Ako imate dvoje dece, s dosadašnjim minimalcem ćete jedva preživeti mesec”, kaže.

Novi, viši minimalac nekim ljudima značiće itekako puno. “Na kraju mjeseca moji su džepovi prazni. Da nije bilo banki hrane, ne znam kako bih spojila kraj s krajem”, kaže Ingrid koja često dolazi do banke hrane.

Čak i neki od volontera u banci hrane, poput medicinske sestre Laure, kažu da sa svojim primanjima ne mogu priuštiti da makar unajmljuju stan u gradu. “Da to pokušam, živela bih u vrlo maloj sobici, zato sam i dalje u domu svojih roditelja”, kaže Laura.

Ali, mnogi preduzetnici odredbu o povećanju minimalca nisu dobro prihvatili. “Hoteli, restorani, kafići… Svi su suočeni s velikim izazovima zbog pandemije. Ovo bi moglo ugroziti sam opstanak sektora”, smatra Vincent Subilia iz Privredne komore Ženeve.

Vlasnik jednog restorana, Stefano Fanari, za švajcarsku televiziju je rekao da ne može da nastavi dalje sa poslovanjem ako perače posuđa bude mesečno morao da plaća 4000 franaka.

On kaže da njegova plata kao glavnog kuvara iznosi između 5000 i 6000 franaka mesečno. “Nemojte me pogrešno shvatiti. Nisam protiv toga da netko zarađuje 4000 franaka mesečno. Ali postoji granica, a ovu platu ja sada naprosto ne mogu isplatiti. Mogu jedino srezati satnicu radnicima. A ja za svoju platu itekako puno radim, po 12 sati dnevno. Puno se žrtvujem”, kazao je Fanari.

Dizanje minimalca u kantonu nametnuli su sami građani Ženeve koji su prvo skupili dovoljno potpisa za pokretanje referenduma o tom pitanju, a potom na njemu i velikom većinom, od 58 prema 42 posto, glasali za podizanje minimalnog iznosa satnice. Prema zakonu, njihova odluka je za ženevski kanton obvezujuća.

 

Izvor: B92