Dr Nele Karajlić: Da sam je ranije napisao bila bi promašaj, puna tuge i bijesa.

Eksplozija uspeha koju je doživela autobiografija Dr Neleta Karajlića “Fajront u Sarajevu”, u izdanju “Lagune” i Kompanije “Novosti”, potvrđena je promocijom šestog, dopunjenog izdanja, u Delfi kafeu, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Zatvoren je jedan krug od prvog predstavljanja u SKC-u, u junu prošle godine, a knjiga se danas bliži stohiljaditom prodatom primerku. Nele je sa njom prošao Srbiju uzduž i popreko, Republiku Srpsku, Kanadu, čeka ga Budimpešta… Primio je hiljade pisama od oduševljenih čitalaca, i, može se reći, zbog nje jedva izvukao živu glavu iz rodnog Sarajeva.

Kao zahvalnost publici, autor je za ovo specijalno izdanje napisao pogovor u kom razmatra sve ono što je knjigu pratilo, a na kraju je ubacio i pismo jedne čitateljke.

– Za popularnost “Fajronta” krivi su fenomen grada Sarajeva koji nije imao ni u jednom segmentu predispoziciju da postane omiljen u bivšoj Jugoslaviji, a to je postao. Zatim fenomen magičnih osamdesetih koje pamtimo kao da su bile neko zlatno doba, pa Jugoslavija u kojoj smo imali mnogo više prostora i vazduha da dišemo, rokenrol koji je bio vrsta religije u tom vremenu, a u sklopu s tim i “Zabranjeno pušenje” i “Top lista nadrealista”, kao najveći humoristički projekat u Jugi. Sve to, plus moj stil pisanja iz koga je neplanirano iscurila nostalgija, učinilo je knjigu primamljivom – rekao je Karajlić.

Da je ovu autobiografiju napisao pre dvadeset godina, dodao je, bio bi to promašaj, a knjiga bi bila gorka, prepuna jeda, tuge i besa:

– Sad je mnogo lakše sa ove distance, ali pokretanje tih pitanja izaziva jednako burnu reakciju kao i pre dvadeset godina kada su se prvi nesporazumi i animoziteti pretvorili u ratni sukob.

Popularnost ove knjige sagledao je i Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni urednik “Novosti”, objasnivši kako su priča koja je vezana za knjigu, i Nele kao glavni lik, sa literarno-dokumentarističkog, otklizali na društveno-politički kolosek.

– Dotakli su se nacionalnog. Nele je kao svedok vrlo neprijatan za one koji ga danas u Sarajevu ne vole. U svom romanu govori o Sarajevu pre početka rata, malo se zadržava na prelomnim trenucima, pokušava da objasni šta će se dogoditi, i odlazi iz ovog grada. Na pitanja zašto je otišao u Beograd odgovara da je to učinio zato što je znao da ga tu neće sprečavati da ima pravo na mišljenje. On govori o jednoj žrtvi, o srpskoj strani, na način svedoka iz prvog reda, sa bine. I to je problem kod onih Sarajlija koji su svesni da su izgubili jedno veliko ime koje je Sarajevo činilo Sarajevom – rekao je Dmitrović.

“Fajront u Sarajevu” bio je, po rečima Dejana Papića, direktora “Lagune”, najprodavanija knjiga u prošloj godini:

– Nele je uneo srce u ovu knjigu, ispričao potpuno ličnu i nepristrasnu priču o Sarajevu pre rata, i vratio nas u neka bolja vremena. Iskazao se kao zreo pisac.

Govoreći kao urednik knjige o mnogobrojnim promocijama, Vule Žurić je opisao kako se one pretvaraju u neku vrstu društvenog pokreta.

– Većina ljudi dolazi zbog rokenrola. Ne interesuje ih ko je koje vere, nego se sećaju koncerata, vidi se da žive autentičan život koji ne bi bio takav da nije bilo i “Zabranjenog pušenja”. Koliko je Nele ozbiljno shvatio svoj književni zadatak, vidim i u njegovom odlasku u Sarajevo jedne nedelje, koju bih nazvao: “Nedelja kad je došao Nele”, da do kraja proveri naslov svoje knjige – rekao je Žurić.

ZAŠTITNI ZNAK

OPISUJUĆI nedavnu posetu Sarajevu, Nele je rekao:

Zanimljiva i vesela noć u čijoj suštini stoji taj ključni problem koji Sarajevo ima: da ih moj svaki nastup i fizički dolazak, podseća na ono što bi oni voleli da jesu, ali su daleko od toga. Ja sam im zaštitni znak. Bez mene oni su bez identiteta, kao ličnost bez slike u legitimaciji, i to znaju. A najgore što znaju je da će ovo što sam napisao o Sarajevu biti i za 50 godina verovatno jedino štivo o tom gradu. Ne da dole nema dobrih pisaca, nego se bojim da neće imati šta da pišu.

 

Izvor: Večernje novosti