Ovo ljeto snima se studentski film u Trebinju pod nazivom „Kad zaboraviš juli“.

Rediteljka filma je Sara Radusinović, a producentkinja Marijana Gudelj. Marijana Gudelj je završila treću godinu produkcije na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, a inače je iz Trebinja…gdje i planira da se vrati nakon završenih studija. Najveća želja joj je da u Trebinju aktivira kulturni(filmski) život i ovaj grad oblikuje u veliki filmski centar.  Trebinje ima ogroman potencijal i trudiću se da to iskoristim na najbolji način.

Sa ovim filmom „Kad zaboraviš juli“ Sara i Marijana su gostovale na Martovskom festivalu u Beogradu, a završen film planiraju slati na razne festivale širom Evrope.

Film „Kad zaboraviš juli“ podržao je grad Trebinje, a posebnu zahvalnost dugujemo Slađani Skočaić.  Posebno bi izdvojila sve dobre ljude koji su pomogli i sponzorisali ovaj naš studentski projekat. Nama kao studentima ovo je veliki značaj i drago mi je da još uvijek ima dobrih ljudi koji su tu da podrže omladinu.  Naši sponzori su MARKET 99, CANCELLO, SWISSLION TREBINJE i VITINKA.

Zahvalila bi se i vlasnicima, na ustupljenom prostoru, posebno Boniti, Grku, Brakani i Toza baru. Hvala i našem pozorištu „Male stvari“ ali i svim statistima i ljudima koji učestvuju u ostvarenju filma „Kad zaboraviš juli“.

Sinopsis: Tara i Igor su dvoje ljudi od trideset i nešto godina. Žive sasvim različite živote. Tara je ostvarila karijeru kao uspješna scenristkinja u Beogradu dok je Igor nezaposlen i živi u Trebinju. Dok Tara povremeno boravi u stanu svoga dečka koji je poznati glumac u regionu, Igor živi sa suprugom i dvoje djece. Tara je   savremena i nezavisna  žena sa vrlo malo osjećaja za tradicionalne okvire Balkana i odaje utisak da je mlađa nego što jeste. Igor je pomalo izgubljen u prostoru i vremenu i odaje utisak vječnog tinejdžera. Na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, čak i vizuelno prilično odudaraju. Međutim Tara i Igor su prije deset godina bili ludo zaljubljeni. Njihova veza bila je vrlo turbulentna ali i zanesena i euforična – upravo onakva kakva u ranim davdesetima i treba da bude. Sada deset godina kasnije oboje su upali u svakodnevnice i određenu jednoličnost života koji se čini manje zabavnim nego kada su bili mladi. Kada se nakon toliko godina ponovo sretnu u Trebinju kreću da se bude emocije koje su davno prestale da postoje…ili su oni bar tako mislili?

 

 

 

 

HP, septembar 2021.