Норвешка влада разматра да помјери своју границу са Финском како би свом нордијском сусједу поклонила планински врх који би тако постао највећи планински врх у Финској.

Шта поклонити за рођендан земљи која има 188,000 језера? Вратити јој њену највећу планину, наравно.

Норвешка влада је потврдила да ће за стогодишњицу независности Финске сљедеће године размотрити  помјерање границе, чиме би свом сусједу поклонили планински врх који би тако постао највиши планински врх у тој земљи, преноси британски лист The Guardian.

“Постоји неколико формалних потешкоћа и још увијек нисам донио коначну одлуку,” каже норвешки премијер, Ерна Солберг за НРК, националну телевизијску станицу. “Али разматрамо ту могућност.”

“Геофизички говорећи, планина Халти има два врха, један фински и један норвешки,” објаснили су са НРК својим гледаоцима. “Оно што се предлаже је да Норвешка да фински врх Финској, зато што се он тренутно налази у Норвешкој.”

Врх би био “предиван поклон нашој сестринској нацији”, казао је градоначелник града Кaфјорд, Свеин Леирос, који је са другим локалним политичарима писао влади у Ослу како би изразили своју подршку овом плану.

“Желимо пружити руку својим комшијама којом ћемо се моћи руковати преко планиског врха.” Норвешке планине овим не би много изгубиле, казао је Леирос: највећи планински врх у Норвешкој је моћни Галдхoпиген, на 2,469 метра.

Идеја је потекла од пензионисаног геофизичара и владиног службеника, Бјoрн Геир Харсон (76), који је прошле године сазнао да ће Финска славити 100 година независности од Русије у децембру  2017. године и присјетио се како је био збуњен локацијом границе када је летио изнат планине Халти 1970-их година.

Харсон је писао министарству спољних послова  у јулу 2015. године, истичући да би њихова геста коштала Норвешку једва примијетних 0.015 квадратних метара државне територије, а учинила би Финску веома срећном.

Граница, равна линија повучена 1750-их година била је геофизички нелогична, а није ни фер да највећи врх Финске није чак ни прави врх.

Одговарајући на Харссонов приједлог, министер спољних послова је казао да, иако цијени његов приједлог, у Члану 1 норвешког устава нажалост стоји да је држава “слободна, независна, недјељива и неотуђива територија”.

Фејсбук страница “Халти као поклон за годишњицу”, коју води Харсонов син из свог дома у Америци и на којој позива присталице да “дозволе Финској да на своју стогодишњицу поново испише своје књиге историје и географије”, до сада је прикупила готово 14,000 лајкова.

Реакција јавности је изузетно позитивна и у Норвешкој и у Финској, са само једном примједбом од стране старосједилачке заједнице Сами, чија стока слободно прелазе границе и који тврде да земља не треба да припада ниједној држави.

 

Извор: The Guardian / 6yka.com