Politika je nemilosrdan posao, a čak se i najdobronamernijim vođama potkrade poneki loš potez. Kad se to dogodi, moraju pronaći opravdanje za svoje ponašanje i odluke i ponuditi uvjerljive argumente.

Pisac i harvardski profesor Stiven M. Volt za Foreign Policy napisao je članak kojim mlade i ambiciozne političare (i njihove PR-ove) podučava drevnoj veštini “muljanja” i pomaže im da se iz svakog problema izvuku na što efikasniji način.
Reč je o “programu” koji se sastoji od 10 lakih koraka, a mogu ga koristiti i “civili” skloni lažima. Naravno, primeri se uglavnom odnose na SAD, ali su tehnike univerzalne.

Prvi korak: “To je laž. Nikad se nije dogodilo”

Kad ih neko optuži za loš ili neoprostiv potez, prvi instinkt mnogih političara (i njihovih pristalica) je poricanje. Bil Klinton izjavio je da “nikad nije imao seksualne odnose s tom ženom” (Monikom Levinski), a režim Basar el-Asada u Siriji u početku je poricao korišćenje hemijskog naoružanja. Isto tako, direktor NSA, senator Ron Vajden, negirao je optužbe da njegova agencija nadzire građane, a svoju laž je naknadno opisao kao “najmanje neistinitu izjavu koju je u tom trenutku mogao smisliti”.

Drugi korak: Okrivite nekog drugog

Ako već ne možete sakriti šta se dogodilo, okrivite nekog drugog. Ova odbrana ima najmanje dve varijante. Prva opcija je da priznate da se propust dogodio, ali istovremeno da svalite krivicu na protivnike. Na primer, nakon što je korišćenje hemijskog naoružanja u Siriji potvrđeno, Asadove pristalice krivicu su svalile na neprijatelje režima. Turski premijer Erdogan za sve kritike usmerene protiv njega i njegove vlade okrivljuje spoljne neprijatelje koji “uporno kuju zavere”.

Druga opcija je da priznate da su za vaš propust krivi podređeni. Guverner Nju Džersija Kris Kristi tvrdi da nije znao ništa o tzv. “Bridgegateu”, a administracija Džordža V. Buša kršenje ljudskih prava u Abu Graibu opisala kao neovlašćeno postupanje nižerangiranog osoblja. Zato, ako uspete da okrivite nekog drugog, oni na vrhu mogu proći nekažnjeno.

Treći korak: “Pogrešio sam, ali nisam to učinio namerno”

Ako ni na koji drugi način ne možete da izbegnete odgovornost, sledeći logičan korak je da priznate grešku, ali i uverite ljude da to niste učinili namerno. Možete se izvlačiti tako što ćete izjaviti da niko nije mogao predvideti negativne posledice što u prevodu znači da niko zapravo nije kriv. Isto tako, možete izjaviti da je sve loše što se dogodilo neželjeni efekat, u svakom drugom pogledu uspešne, politike. Tako je, na primer, vlada SAD opravdala civilne žrtve napada bespilotnim letelicama opisavši ih kao “kolateralnu štetu” koja je “nenamerna” i samim tim opravdana.

Četvrti korak: “Nismo imali drugi izbor”

Ako ne možete poreći činjenice ni nameru, sledeći korak je to da uverite i javnost da su alternative daleko gore ili da su drugi prisilili vas (ili osobu koju branite) da postupate nepromišljeno ili sa štetnim posledicama.

Na primer, nakon 11. septembra, Donald Ramsfeld, bivši američki ministar obrane i arhitekta invazije na Irak, pokušao je da preusmeri kritike upućene SAD tako što je izjavio da “odgovornost za svaku žrtvu u ovom ratu, nezavisno od toga da li se radi o nevinim civilima ili nevinim Amerikancima, snose Al-Kaida i talibani”.

Oni koji su 1945. stali na stranu Harija Trumana i pokušali da opravdaju korišćenje atomskih bombi u Japanu tvrdili su da bi klasična invazija imala za posledicu daleko više žrtava i na američkoj i japanskoj strani.

Peti korak: Veće dobro

Na primer, Medlin Olbrajt branila je američke sankcije nametnute Iraku (koje su, tvrde neki, verovatno dovele do smrti više od pola miliona Iračana) rekavši da je američka vlada “verovala da će se taj potez isplatiti”.

Neki će to pokušati da prošire izjavom da će “vreme pokazati da je sporni pristup bio vredan žrtava”. Na primer, oni koji još brane poteze Bušove administracije tvrde da će vreme kad-tad pokazati da je nezakonita i nevešta invazija na Irak zapravo popravila situaciju na Bliskom istoku, a da je obaranje režima Sadama Huseina ključni korak u tom procesu.

Šesti korak: “Svi to rade, a naši protivnici su još gori od nas”

Jedno od opravdanja je i ono da “to svi rade” i da su oni koji su se našli na udaru kritika zapravo nepravedno izdvojeni. Ovu strategiju možete odvesti korak dalje i konstatovati da su vaši protivnici još gori od vas. Tako je Bušova administracija pokušala da opravda mučenja i ostala kršenja ljudskih prava u ratu protiv terorizma. Prikazali su Al-Kaidu kao zlu prijetnju koja opravdava čak i najgrublja kršenja, piše Volt.

Sedmi korak: Naglasite da je sve moglo da se završi daleko gore

Ako učinite nešto što na prvi pogled deluje loše, ukažite na sve ono gore što se moglo dogoditi, a nije. Na primer, oni koji pokušavaju da opravdaju korišćenje bespilotnih letelica tvrde da je ovaj pristup ratovanju daleko pouzdaniji i precizniji nego drugi oblici ratovanja. Drugim rečima, trebalo bi da budemo zahvalni SAD što nisu koristili sav svoj arsenal.

Osmi korak: Okolnosti

Svi lideri skloni su tome da veruju kako su njihovi postupci, koliko god pogrešni ili zlonamerni bili, opravdani istorijom, geopolitičkim okolnostima ili pak globalnom odgovornošću. Amerika iz tog razloga nije potpisala Konvenciju o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i transporta protivpešačkih mina i njihovom uništavanju, niti konvencije Međunarodnog kaznenog suda pod izgovorom da bi to ugrozilo njihovu ulogu glavnog zaštitnika mira u svetu. Ipak, to je prilično klizav teren jer jednom kada priznate da ste imuni na neka pravila, gde se postavlja granica?

Deveti korak: Igrajte na kartu pokajnika i izvinite se

Ponekad ćete se naći u situaciji da morate stati na stranu političara ili politike koja je moralno upitna. No, kao što su nas brojni skandali poznatih naučili, ponekad je moguće izvući se nekažnjeno ako uspete da uverite javnost da se kajete. Na primer, Obamina administracija uverila je javnost da je Obama na mukama zbog “liste za odstrel” Bele kuće. Koja je poruka? “Možda ubijamo nedužne ljude u dalekim zemljama, ali zbog toga se osećamo grozno. Zato nam se skinite s grbače”.

Deseti korak: Ramsfeldova obrana

Kad sve ostalo propadne, tu je tzv. “Ramsfeldova obrana” koja otprilike glasi: “Ponekad se stvari jednostavno dogode. Sve možda nije išlo putem koji smo zamislili i u procesu su možda nastradali nevini, ali hej, kod donošenja važnih odluka teško je biti sto odsto siguran i ponekad oni koji su imali najviše koristi od naše stroge, ali pravedne ljubavi, nisu najzahvalniji. Ipak, to nije naša greška. Uvek će postojati nepoznanice i niko nije savršen. Tužite me”.

Na prvi pogled ovaj pristup deluje neefikasno, ali Donald Ramsfeld je nakon ovog poteza posao zadržao još četiri godine i nikad nije optužen za sve ono za šta su ga teretili. Umesto toga, Obamina administracija izborila se za njegov imunitet. To je dokaz da čak i najgori alibi ponekad prolazi.

 

Izvor: B92 / 6yka.com