Иако данас имамо могућност да подесимо температуру у канцеларијама, већина запослених и поред тога није задовољна. Анкета спроведена 2015. међу 129 запослених у САД показала је да 42 одсто људи мисли да је у згради претопло, док 56 одсто сматра да је сувише хладно. Закључак: можемо да имамо температуру какву желимо, али се не слажемо каква је то температура.

 

 

Бен Морс, службеник из Лондона, то врло добро зна. “У канцеларији где тренутно радим свакодневно се воде расправе о температури. Клима се укључује и искључују три-четири пута дневно”, каже он.

Ај Линг Чанг, пројект менаџер из Сингапура, током вишегодишње каријере имала је прилику да се сусретне са најнеобичнијим стратегијама. “На једном послу сам имала пријатељицу која је обложила наслоне за руке јастуцима да би јој увек било топло. На другом послу сам имала колегу коме је понекад било толико вруће да би отишао у тоалет и поскидао све са себе. Стајао је тако, покушавајући да се расхлади”, каже она.

Колико коштају свађе око климе?

Када се запослени не осећају пријатно на послу, онда се то негативно одражава и на финансије. Око два одсто радних сати у Великој Британији изгуби се у свађама због температуре у канцеларији, што проузрокује економски трошак од 13 милијарди фунти годишње. У Аустралији, велике врућине смањују продуктивност, а трошкови на годишњем нивоу износе 6,2 милијарде долара.

Пријатна температура доприноси задовољству на послу, подстиче продуктивност и сарадњу. Ако није тако, запослени су спори, склони су гојењу и болестима.

Код Закерберга ледено, код Обаме – тропика

Оснивач компаније “Фејсбук” Марк Закерберг заклиње се у благотворно дејство температуре од 15 степени Целзијуса у сали за конференције, сматрајући да таква температура повећава концентрацију. С друге стране, у Овалној соби америчког председника Обаме толико је топло да је његов саветник у интервјуу за “Њујорк тајмс” у шали рекао да “бисте тамо могли да гајите орхидеје”.

Ко је у праву?

Питање је погрешно постављено. Током година, послодавци су уложили милионе у истраживања да би на крају установили оно што већина нас већ зна: утврдити која температура одговара свима све време у суштини је немогућа мисија, а разлог је делимично у томе што “исправна” температура зависи од тога шта покушавате да измерите, каже Дејвид Шипворт, истраживач са Института за енергију Универзитетског колеџа у Лондону.

Пођимо од продуктивности, која већину послодаваца највише интересује. У једној студији научници су анализирали утицај температуре амбијента на ефикасност запослених у осигуравајућој компанији. Иако је мерен рад свега девет жена, резултати су били запањујући. При температури од 25 степени Целзијуса, куцале су непрекидно, уз проценат грешака од свега 10 одсто. Када је температура снижена за пет степени, биле су упола мање продуктивне и правиле су двоструко више грешака.

Међутим, ствари нису тако једноставне као што изгледају. Када је од студената тражено да од две понуђене опције изаберу најповољнију тарифу за мобилни телефон, они који су били у просторији у којој је било хладније (19 степени Целзијуса), били су двоструко успешнији у избору повољније тарифе од оних који су били у топлијој просторији (25 степени Целзијуса).

На шта све утиче температура?

Температура пословног простора, заправо, не утиче само на продуктивност, већ може да промени и начин на који размишљамо. Топлије окружење подстиче креативно мишљење, док ниже температуре на радном месту доприносе да људи сачувају будност приликом обављања једноличних послова. Када је температура виша од 28 степени, вероватно нећемо најуспешније решавати математичке задатке.

Можда још више изненађује податак да температура на радном месту може непосредно утицати на способност за сарадњу. Студија у којој су учествовале 33 особе показала је да они који раде у топлијим просторијама гаје топлији однос према људима око себе. Када у руци држе шољицу топле кафе, запослени доживљавају остале као великодушне и брижне особе, док ајс-кафа у руци утиче да их доживљавају као хладне и незаинтересоване.

Анализа расположивих података наводи на закључак да је савршена температура приликом обављања “типичних” канцеларијских послова, као што су позиви муштерија, обрада текстуалних података и сл, 22 степена Целзијуса. Међутим, пре него што “оптужите” неадекватну температуру за лоше резултате које сте постигли приликом последњег оцењивања, имајте на уму и ово: студије на терену су углавном мале, тј. обухватају мање од 100 учесника.

Женама потребнија топлота

Пошто сте одлучили коју врсту менталне способности желите да постигнете, следећа одлука с којом треба да се суочите јесте коме желите да удовољите. Будући да ће увек бити оних који неће бити задовољни, нека вам као мерило за одређивање најповољније температуре послужи “прогнозирани проценат незадовољних” (ППН).

Да би израчунали ППН, менаџери примењују формулу из 1960-тих година, која узима у обзир чиниоце, као што су кодекс облачења и метаболичка стопа (односно, брзина генерисања топлоте) људи који раде у једној згради. За последње је неопходан низ претпоставки о њиховој старости, тежини и, пре свега, полу.

Метаболичка стопа која се тренутно узима као мерило за регулисање температуре у канцеларији заснована је на мушкој особи, старој 40 година и тешкој 70 килограма. Борис Кингма са Медицинског факултета Универзитета у Мастрихту одлучио је да се детаљније позабави овим проблемом и установио је да жене имају значајно нижу метаболичку стопу него мушкарци и да им је потребно да температура у канцеларији буде за три степена виша.

Ова разлика се великим делом објашњава чињеницом да жене имају мање мишића, а више масних ћелија, због чега су мање активне и производе мању количину топлоте.

Свађама ускоро крај?

У већини земаља света постоји законом утврђена најнижа температура на послу (у Великој Британији 16 степени Целзијуса), али не постоји горња граница, при чему се углавном каже да би температура требало да буде у “разумним” границама.

После свега реченог, треба напоменути да се ратовима око температуре на послу ближи крај. “Ближимо се тренутку када ће бити уведена персонализована контрола”, објашњава Шипворт. То значи да ће сваки сто имати сопствени систем за регулисање температуре, уз могућност подешавања делова тела које желите да хладите, са вентилима налик на оне у авионима.

На крају, која је најбоља температура у канцеларији? “Немогуће је тачно рећи, али вероватно се креће између 22 и 24 степена Целзијуса, тврди Шипворт.

Извор: 6yka.com