Piše: Snežana Gucijan, Politika, Beograd

Nezaposlenost među mladima u zemljama bivše Jugoslavije ne samo da je među najvećima u Evropi,nego i najveći broj mladih nezaposlenih lica ne pohađa obuke, niti se dodatno obrazuje kako bi stekli šansu da promene svoj trenutni status. U Srbiji danas polovina mladih od 15 do 24 godine nema posao, a 25,1 odsto njih osim što je nezaposleno – ne ide ni u školu, pokazuju podaci Ministarstva omladine i sporta. Istovremeno, u Evropskoj uniji nezaposleno je oko 23 odsto mladih od 15 do 24 godine, dok je 13 odsto onih koji nisu nastavili školovanje niti pohađaju neke dodatne obuke i kurseve.

Podacima o broju nezaposlenih i besposlenih mladih treba dodati i činjenicu da je u Srbiji za poslednjih pet godina za četvrtinu porastao broj maloletnih lica kojasu počinilakrivična dela.

Stručnjaci se slažu u jednom – u borbi za puko preživljavanje poslednjih petnaestak godina, nekako smo „zaturili” mladu generaciju: oni koji nisu otišli van zemlje dočekuju čak i četrdesete u roditeljskom domu, praznog novčanika, uzalud čekajući na posao… Za veliki broj njih, vaspitanje je umesto škole i porodice preuzela ulica i to u sve ranijem dobu, najčešće čim završe osnovnu školu.

Ljudi od autoriteta zato smatraju da je jedna od najuspešnijih mera za sklanjanje mladih s ulice uvođenje obavezne srednje škole, koja im može ponuditi prostor i aktivnosti da se popuni vreme koje se danas radije provodi u kafićima ili ispred računara i televizora. Međutim…

– Vlada je usvojila Strategiju razvoja obrazovanja Srbije po kojoj makar trogodišnja srednja škola mora da bude obavezna za svu decu. Međutim, da bi se to realizovalo u praksi, neophodno je da se promeni Ustav, u kojem piše da je samo osmogodišnje osnovno obrazovanje besplatno i obavezno. Ja se nadam da kada to pitanje dođe na dnevni red ova tačka neće biti sporna – kaže za „Politiku” prof. dr Ivan Ivić, jedan od naših najvećih autoriteta u obrazovanju i jedan od tvoraca ovog dokumenta.

Kako objašnjava, osnovna ideja je da svako dobije minimalno profesionalno obrazovanje i da se tako povećaju šanse za zaposlenje, odnosno da se na taj način podigne i obrazovni nivo nacije, što je ideja koja odavno dominira Evropom.

– Škola sigurno igra i ulogu socijalnog amortizera jer se mladi sklanjaju s ulice, zauzeti su, nečim ispunjavaju vreme čak ni kada ne uče… Imali smo pre nekoliko godina slučaj da je ministar produžio školski raspust zbog grejanja za mesec dana, a maloletnički kriminalitet se povećao za 50 odsto! Znači duplo više je bilo maloletničkog kriminala jer su mladi bili van škole – ukazuje naš sagovornik.

Drugi problem je što u školama više nema, kao nekada, raznih sekcija, vannastavnih, slobodnih, izbornih aktivnosti i to je mera koja je takođe zapisana u Strategiji kao nešto što se mora promeniti i primeniti u školama u Srbiji, uvođenjem sportskih, humanitarnih, ekoloških aktivnosti…

– To ne znači da treba samo da ih zatvorimo u škole kao u neki rezervat i da ne rade ništa, iako i to već ima neku funkciju, nego da im se ponude raznovrsne aktivnosti i da svako bira ono što mu odgovara. Evo još jedan primer – škola „Svetozar Marković” u Vranju ima veliko dvorište i onda je nekome palo na pamet da izgradi košarkaško-odbojkaško igralište i postavi ogromne reflektore. I, šta se dogodilo? Bukvalno su se ispraznili okolni kafići u kojima su do tada provodili vreme i radili svašta jer su imali mogućnosti da se bave sportskim aktivnostima, pošto je teren bio otvoren za mlade do 23 časa – kaže dr Ivić.

Humanitarni rad takođe nije nešto po čemu su mladi u Srbiji poznati, dodaje, a upravo taj rad s bolesnima, starima, socijalno ugroženima u mnogim zemljama je veoma razvijen jer ima vaspitnu funkciju, suočava mlade sa životom, da shvate da i oni mogu da pomognu nekome…

Prazninu posle završene škole pokušava da popuni i Ministarstvo za omladinu i sport, koje je za poslednjih nekoliko godina osnovalo 145 kancelarija za mlade širom Srbije.

– Položaj mladih u Srbiji još je daleko od zadovoljavajućeg i zato je započet rad na izradi projekta u cilju dobijanja podrške iz pretpristupnih fondova EU, a koji se odnosi upravo na povećanje zapošljivosti mladih, omogućavanje prakse i stažiranja i razvoj servisa u kancelarijama za mlade koji treba da objedine usluge iz oblasti karijernog informisanja i savetovanja na jednom mestu – kaže za naš list Snežana Klašnja, pomoćnik ministra za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta.

Naime, Evropska komisija je prošle godine usvojila program usmeren ka smanjenju nezaposlenosti mladih širom Evrope. Snežana Klašnja objašava da je to mehanizam koji nastoji da obezbedi svim mlađima od 25 godina kvalitetna radna mesta, stažiranje ili obrazovanje u roku od četiri meseca posle završetka školovanja ili prestanka posla, kao i da se do 2014. pronađe posao za dva miliona nezaposlenih mladih Evropljana. Novi program, koji će svaka država članica prilagoditi sopstvenim potrebama, zove se „Garancija evropskoj omladini”.

– Finska je svojim sistemom garancija pokazala dobre rezultate. Prema podacima Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova, 2011. godine je 83,5 odsto mladih nezaposlenih Finaca posredstvom ovog sistema dobilo posao samo tri meseca od registrovanja na tržištu rada. Kada je reč o državama bivše Jugoslavije, najveći broj mladih zaista i jeste u tzv. NEET (notineducation, employmentortraining) kategoriji jer ne samo da je nezaposlenost među najvećim u Evropi, nego i najveći broj mladih nezaposlenih lica ne pohađa obuke, niti se dodatno obrazuje kako bi stekli šanse za poboljšanje situacije i promenu statusa – kaže Snežana Klašnja.