Najprecizniji kalendar na svetu delo je jednog velikog srpskog naučnika, a po njemu su nazvani jedan krater na Marsu i jedan na Mesecu. NASA ga je svrstala među 15 naučnika najzaslužnijih za razvoj nauke o Zemlji. Njegovo ime je Milutin Milanković – poznat i po svojoj „teoriji ledenog doba“. Zahvaljujući njegovom radu danas znamo da na klimu na Zemlji dominantno utiču faktori iz svemira, pre svega Sunce, a to nam omogućava da sa velikom sigurnošću predvidimo promene i dolazak sledećeg ledenog doba. Milutin Milanković je oduvek znao da će postati naučnik. Bio je matematičar, astronom, geofizičar, klimatolog, građevinski inženjer … Pre pete godine je znao da računa. U 25. bio je prvi doktor tehničkih nauka u Srbiji. Danas je najcitiraniji srpski naučnik u svetu i čovek čiji se lik nalazi na novčanici od 2.000 dinara. Iako nije doživeo svetsko priznanje svog rada, svi njegovi proračun su se decenijama kasnije pokazali kao tačni. Posedujući samo papir i olovku kao sredstva za rad, Milanković je matematički dokazao da promene zemljine klime nisu nasumične već da se smenjuju u ciklusima. U njegovim proračunima, nalaze se prognoze koje su već danas počele da se ostvaruju – topljenje lednika, snegovi u pustinjama, vrela leta i ledene zime … Istražene uticaje Sunca na klimu, Milutin Milanković je objavio u svom najznačajnijem delu „Kanon osunčavanja zemlje“, a danas je ova teorija poznata kao „Milankovićevi ciklusi“. Milanković je tvorac najpreciznijeg kalendara na svetu. Koristeći svoje znanje iz više naučnih disciplina, on je sastavio kalendar koji ispravlja greške i zaostatke postojećih kalendara i približava se savršenoj tačnosti. Svi sadašnji kalendari važe za naredne vekove, ali ne i za večnost. Julijanski kalendar gubi jedan dan svakih 128 godina. Gregorijanski kasni svakih 3 300 godina. Milankovićevom kalendaru 1 dan će nedostajati tek posle više od 43 000 godina. Iako je u naučnim krugovima kalendar našeg naučnika odavno priznat kao najprecizniji, on još uvek čeka neka buduća vremena kada ćemo svi na isti način meriti vreme. Milutin Milanković je isticao značaj prenošenja znanja na mlađe generacije. Zbog toga je i napisao jednu od najlepših knjiga za popularizaciju nauke – „Kroz vasionu i vekove“ u kojoj, kroz pisma zamišljenoj prijateljici, objašnjava najznačajnije pojmove iz sveta astronomije, ali i nauke uopšte. Kao predavač na katedri za Nebesku mehaniku na Univerzitetu u Beogradu, uticao je na razvoj i stvaranje generacija vrhunskih astronoma, a za njih je napisao i brojne udžbenike. Intelektualac koji je po profesiji bio mnogo toga, ali pre svega naučnik, Milutin Milanković je izabrao da živi u Srbiji u najburnijem periodu 20. veka – preživeo je dva balkanska i dva svetska rata. Nikada nije izgubio poštovanje kolega i naučnog sveta. Bio je bio potpredsednik Srpske kraljevske akademije nauka (SANU), redovni član Nemačke akademije nauka i dopisni član mnogih svetskih institucija. Ipak, opšte priznavanje njegovog rada i zaključaka, usledilo je decenijama posle njegove smrti. Milutin Milanković je umro 1958. u 80. godini života.   Izvor: serbia.com