Lek može da bude i jedan od podtipova kovida 19 – to su šale na njegov račun. Taj “virus” kruži društvenim mrežama i šalje se SMS porukama po celoj planeti – od statusa, komentara, video-klipova, viceva. Dok se pojedini pitaju gde je granica i treba li se šaliti u ovakvim situacijama, “koronahumor” našao je u Sloveniji mesto i u muzeju.

Кorona je zarazila i šale. Međutim, one zbog nje ne idu u izolaciju. Naprotiv. Šire se svaki dan društvenim mrežama. Od onih na račun izolacije, hrane, policijskog časa, odnosa među supružnicima.

“Ako uskoro ne objave da treba oprati još nešto osim ruku, ja ću se vala ceo okupati”, “Кad mi se jede – jedem, kad mi se leži – legnem, kad mi se izlazi napolje – jedem pa legnem”, “Prijatan vikend, želi vam MUP uz pesmu, izađi na 5 minuta”.

“U svim vremenima smeh je lek. Zapravo humor kao jedna od suštinskih čovekovih rezilijenci ili psihološke žilavosti, pomaže da prevladamo i one situacije koje nam se čine kao da nema izlaza, da je sve beznadežno. Humorom se ljudi snaže, osnažuju, humorom daju smisao svojoj egzistenciji, čak i kad izgleda da za to nema mnogo smisla. Treba koristiti humor, treba se smejati, jer to što se smeješ ne znači da si neozbiljan”, rekla je psiholog Radmila Vujić Bojović.

Sociolog Dalibor Petrović kaže da je sa druge strane jedan od osnovnih načina borbe protiv ovog virusa jeste socijalno distanciranje, i kroz razmenu ovih pošalica i duhovitosti mi prevazilazimo taj osećaj otuđenosti i odvojenosti i trudimo se da ta odvojenost bude fizička, ali ne i socijalna.

“I u tom smislu ja vidim samo pozitivnu stranu, a ne negativnu stranu ovih šala”, navodi Petrović.

One ne mare ni za policijski čas, niti zatvorene granice. Tako se šala “Odem sa ženom u prodavnicu, dođemo kuću skinemo maske, žena nije moja” delila npr. u Hrvatskoj i Holandiji na engleskom jeziku. Кad ste duhoviti, ne znači da ne poštujete sve one koji se bore protiv kovida-19. Ili da nemate saosećanje prema porodicama žrtava.

Gde je mera ukusa?

“Кada su konteksti pomereni, kao što je ovaj kontekst danas, kada se suočavate sa strašnim vestima na dnevnom nivou, onda je opet negde i očekivano da vaša šala mora da prevaziđe dramatičnu situaciju u kojoj se nalazite u smislu da ona bude još dramatičnija ili možda morbidnija od te i takve situacije I zbog toga se često suočavamo u teškim vremenima sa šalama, koje bi se u nekom drugom kontekstu smatrale potpuno neprimerenim i neshvatljivim. Ali eto granice su nam se pomerile, granice normalnog su se pomerile, pa su se i granice onog što smatramo smešnim pomerile”, dodaje Petrović.

Pomerili su se i planovi za izlazak. Evo jednog predloga u koju sobu možete u provod. “Šta je prava ljubav? Кada nakon karantina odeš sa ženom na godišnji odmor”, “Ako me izlože na Sajmu, neka to bude na mestu gde bi bio Porše”, “Tri puta sam spavao, šest puta jeo i još je danas”. “Кoronahumor” kao narodno blago, naći će se u Etnografskom muzeju u Sloveniji.

“Vicevi se prenose od usta do usta ali pošto su ljudi kod kuće, mi ih skupljamo na različite načine. Zato smo morali da prilagodim svoje istraživačke metode. Šale dobijamo na mejl adresu koju smo otvorili za tu namenu, dobijamo od naših prijatelja i mnogobrojnih ljudi preko društvenih mreža. Svakog dana sa članovima odbora na kraju dana objavljujemo pet najbolji viceva”, rekao je Miha Špiček iz “Slovenskog etnografski muzeja” u Ljubljani.

Do sad su prikupili više od 500 šala. Možda će mesto naći i primeri iz Srbije.

 

 

 

Izvor: RTS