Na svaku najavljenu promenu vremena, prvo se oglase meteoropate – boli ih glava, probadaju ih stare povrede, menja se raspoloženje, a nije retko da se požale kako su jedva ustali iz kreveta.

Druga strana im odmah postavi dijagnozu – “Ma, to ti je od vremena”. Znamo da meteoropatija nije bolest i da se može tretirati kao sindrom.

Meteoropatija, kako kaže dr Aleksandra Dutina, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, nije u klasičnom smislu dijagnoza i bolest, ali u svakom slučaju podrazumeva jedan skup simptoma koji se javlja pri promeni vremena, uglavnom se javlja dan do dva pre promene vremena i isto toliko traje, odnosno do onog trenutka kada se organizam adaptira na promenu vremena.

“Klimatski faktori se ne menjaju u jednom trenutku, već postoji niz faktora na koji naš organizam reaguje kako fizički, tako i psihički. Porast ljudi koji imaju problem meteoropatije je prisutan u čitavom svetu. S jedne strane, to je zbog načina života koji podrazumeva puno boravka u zatvorenom prostoru, a s druge strane zbog globalnog zagrevanja, povećanja ozonskih rupa i samim tim intenzivnijih i naglijih promena vremenskih prilika. Prosto, savremen čovek nije uspeo da se adaptira na tu brzinu promene”, objasnila je dr Dutina u gotovanju na Televiziji “Prva”.

Ona savetuje svima da kada znaju da će doći do promene vremena, da provedu što više vremena napolju. To je najdelotvornije i leti i zimi, zato što se organizam postepeno adaptira na promene, daje mu se više vremena. Uz šetnju ili fizički aktivnost, važan je i kvalitetan san, redovna ishrana i dobar unos tečnosti, jer može da utiče na težinu simptoma.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na meteoropatiju.

“Hronične bolesti ili migrene od detinjstva predstavljaju predispoziciju za meteoropatiju. I pacijenti sa mentalnim smetnjama su predisponirani za meteoropatske simptome i to pogotovo oni sa poremećajem raspoloženja i anksioznim poremećajima.”

 

 

Izvor: B92