Piše: Janko Vujović

 

Drugi dan Vaskrsa, radnja se odvija u opštepoznatoj kafani:

– Konobar, daj uspi nam u ove sude?

– 3 rakije , 2 pelina i jedno “Nikšićko”

– I poćeraj vode s ledom, da jedinice opdadaju od nje

– Đeš ti?

– Odoh u WC.

– Ne treba ti ići, nema papira ne moš’se popi*** nit se moš’ pos*** da valja

– Odoh onda povratiti, zauvar je i to.

– Konobar?

– Ama, ljudi šta je više, imate li vi svoje kuće?!!!! ( osjeća se ljutina u vazduhu)

– Donesi nam jaja, pocrkasmo od ove rakije. ( ide i nosi nam u košari 4 jaja)

– A više bi nam donio da su Sveta Tri Jerarha, nego kad je Vasrks. Donesi tu koru, kome je čuvaš!

 

Mislio sam da neću nikad više napisati ništa o klaberima, ali prosto je prilika takva. Jer, ako ja izađem u grad uveče, kada da ti svi događaji samo mene čekaju da ih ja vidim – prosto nemoguće. U prošlu srijedu, šetam ja gradom kad na mostu mi na motoru priđe jedan privatnik, koji se bavi ugostiteljstvom i reče: “Šta misliš jesu spremni klaberi trebinjski za ova 4 dana?”

Nije čekao odgovor samo se uputio u pravcu svoje radnje.

Stvarno je neko dobro napisao:“Trebinje se voli iz daleka“. I treba tako. Prosti razlog za kompletno naše nezadovoljstvo stoji u činjeničnom stanju da smo materijalno impotentni pa svoj vid i svu eskalaciju bijesa ispraznimo subotom ili nekim crvenim slovom. Radnim danima smo zauzeti i puni obaveza, iako niko ništa ne radi već odavno. Sve mi diraj – vikend i subotu NE. Klabing ili ti izlazak u provod i da budeš zastupljen na svim mjestima je opšta i zakonom regulisana obaveza svakom čovjeka od 7 do 77 godina. Ti, koji ovo čitaš – sjedi ti kući, samo sjedi. Ti ako ne dođeš u ovaj grad i ne osjetiš čari njegovog provoda i učesnike tog provoda – ti i jesi srećan čovjek. Neki dan, fino vrijeme bijaše, pune bašte svih kafića, ide jedan mali cigo i nosi čarape da prodaje. Iako se u toj bašti okuplja sami “krem enegetskog sektora” niko nije kupio od ciga čarape. Onda se on okrenuo lagano i rekao:“Pa šta je Srbi, ne prodajem auto nego čarape“?

slusaj-radio-padrino

Ne znam zašto sve ovo pišem kad sve pomenuto ima samo djelimične veze sa temom. Ja sam zaista mislio da prethodnu i ovu kolumnu pretvorim u neki vid lokalpatritozma, ali sam zaista isp’o govno ili nisam. Jer, šta je lokapatritizam? Efekat samog tog pojma je isti kao kad ti manekenka, na dodjeli za Miss Svijeta kaže kako će se ona boriti za mir u svijetu. Dašta ćeš, samo tebe čekaju. A ko sam i ja da svašta pričam i serindam ovuda. Nego da se vratimo na klabere. Zaboravio sam ih u prošloj kolumni pa da ih spomenemo:

*Mirni klaberi – možda i neopravdano zapostavljeni vid klabera. Lagani su, nisu teški kad se napiju, sve rade po PS-u. Izađu sa ciljem da popiju koliko su u mogućnosti, nikad ne prave incidente, kad ti stanu na nogu, izvinu ti se i lagano. Prvo pravilo – nikad ne diraj mirnog. Što bi jedan naš sugrađanin rek’o: “Jarane, kad ispadne frka, prvo mirnog ubij. Ovi mangupi znaju u frci balansirati, ali ako mirni poludi, najebali ste od reda svi.“

*Mrtva priroda – usko vezana za pojavu likova koji vrlo rijetko izlaze, najčešće se kreću po dvojica, naruče svoje piće i ne progovaraju cijelu noć jedan sa drugim. Kasnije se u miru raziđu .

*Pratioci rezultata – vid klabera koji je zastupljen u svakoj kafani. Njima izlazak počinje u 20:45 sa početkom posljednje subotnje utakmice italijanskog “Kalča”, a završava im se negdje oko 4 ujutru kada iskrivljeni od alkohola pitaju konobara da li zna koliko je Nikola Vučević dao koševa i jesu li Njujork Jenkiji došli prvi ining X?

*Nesnađeni klaberi – ova vrsta nastaje onog momenta kada ih obezbjeđenje lokala u kog su mislili da će ući zabrani ulazak i primorani su da odu na sasvim suprotno mjesto, suprotno njihovom izgledu, razmišljanju i provodu. Nadrkani ulaze u taj lokal, ljuti na gazdu lokala što im nije dao da uđe pa su spremni napravit kritičnu masu u lokalu koji im ne paše. Njih ne radi pjesma „ Jer moj burazer živi od starog pravila” – najradije bi pucali u taj bend jer ne znaju da sviraju nešto od Peđe Medenice. Vrsta snalaženja je ekvivalenta ponašanju vegetarijanca u kafani kod Neđa Debelog.

*Crveno slovo – Za ovaj pojam, postoje dvije vrste klabera:

1. Jedni što samo čekaju crveno slovo da izađu jer ostalim danima i ne izlaze puno

2. Svi oni koji čekaju Nikoljdane, Božiće, Vaskrse da bi se pobili …

*Džore – usko vezano za žensko društvo, čisto da ne ispadnu da su i muškarci najgori. Opaaaaaaaa…

* Frend zona level 999 – možda i najrasprostranjeniji klaberski dio. Usko vezan gdje je 1 muškarac okružen sa 2-3 žene, ali sve u svojstvu druga. Ujutru je tagovan na 4-10 slika na fb-u i na svakoj je opis „Naš drug i mi“

*Kul lik sa dugom kosom – isto kao gore, samo je cura medju 4-5 muškaraca. Nešto poput Kristine iz pjesme Divljeg Kestena…

*Selfi cure – zastupljene u skorom svakom lokalu tj. taoletima istih lokala, okružene ogledalima, lavaboima, wc šoljama. Koliko telefon ima memorije toliko se u slika “udari” isto to veče.

*Cokulići ili bratstvo – klaberi zastupljeni u pojedinim lokalima. Važe za zajebane likove ako su samo u čoporu. Metod javljanja im je svima isti „Đe si brate“, iako se samo tim subotama javljaju. Po danu da ih sretneš ne gledaju te. Inače, učesnici tuča kad jednog obore, oni nastupaju da ga na podu bespomoćnog išutiraju iako nikakve veze lik sa njima nema. Zbog njih je izmišljena rečenica: “Svačiji brate ničiji prijatelju”

*Teškaši – rijetka vrsta, ali ipak zastupljena. Ne odnosi se na kilažu nego zato što smore i ubiju u pojam sagovornika ako ih sretneš mrtve pijane. Obično se sreću dok čekaš u redu za WC. Detaljan opis: Dobri su k’o ljeb kad su trijezni, a pijani teži od rate stambenog kredita ili od boja Gorana Bareta.

*Svadbari – ako ikad budem otvorio bilo kakav lokal, na vratima će pisati sledeće:“ZABRANJEN ULAZ LIKOVIMA SA CRNIM ZUBIMA I GOSTIMA SA SVADBE“. Pa ja, nalio glavu vrućim Balantajnom ili Džoni šetačem od ranog jutra pa u ponoć doš’o okićen mene da o jadu baviš.

I za kraj samo jedan savjet: Nemojte se ljutiti, i ja sam često pijano govno, ali šta je tu je. Narod koji ima ovakvu djecu ne treba da brine za budućnost Kanade, Australije, Danske i Norveške.

I poklon stih: KOPRAŠINUSAPLOČNIKAVJETROVIMENOSEBOGOVISUDRUGOMDALITVOJEPLAVEKOSE.

 

 

Pročitajte i prvi nastavaka TREBINJE I TREBINJSKI KLABING

Save

Save