Šezdeset prvu sedmicu vam na stranicama našeg portala donosimo rubriku “In vino veritas”. Čitali ste o brojnim zanimljivostima vezanim uz vino, vinarstvo i vinogradarstvo, o vinskim sortama, hercegovačkim autohtonim vinima, svjetskim trendovima, kao i vinskim sajmovima, te praktičnim savjetima kako uživati jedinstvenom činu ispijanja vina.

I danas čitajte novu, zanimljivu priču o vinu, ljubavi utkanoj u svaku bocu i načinima služenja pića bogova.

 

Vino, piće u kome uživaju brojni  ljubitelji širom sveta nije samo proizvod od grožđa ,već predstavlja priču o suncu, zemlji, tradiciji, vinaru. U vinu treba uživati svim čulima, i što je najvažnije svom  dušom.

Vino  je neizostavni deo svakodnevnog života i kulture. Ispijanje vina je pravi ritual. Uz vino se najbolje opušta i provodi vreme sa dragim osobama Ispijanje vina je pravi doživljaj. Upravo zato sa vinom  treba postupati sa posebnom pažnjom, posvetiti mu se od prvog trenutak, počevši od odabira buteljke, preko usana, pa do zadnje kapljice. Da bi zaista uživali u ovom božanskom piću, bilo ono iskričavo žuto, zlatno, rumeno ili  boje purpura treba ponešto  znati  i o vinskom bontonu.

Osim što treba znati probati, treba znati i oceniti  ono što pijete. Dobro vino svakom kapi opisuje vinara koji se trudio da ga  učini najboljim.

Postoji nekoliko pravila da bi se od vina  dobilo najbolje što ono može da pruži.

Otvaranje i točenje crvenog  vina isto je kao belog, razlika je samo u temperaturi serviranja i čašama u kojima se servira.

Postoji stara izreka da se  čovek poznaje po odeći, a vino po čaši. Vrsta vina određuje oblik čaše.

Tamna vina  služe se u trbušastoj burgundskoj  čaši u kojoj se arome crvenih vina postepeno otpuštaju.

U tulipan čašama služe se slatka, desertna vina. Penušava vina i šampanjac služi se u  uskim i visokim čašama.

Čaše za vino treba da budu od stakla, najbolje su od kristala. Moraju biti providne  kako bi se vino videlo u svoj svoj boji i bistrini. Bitno je i da čaše budu ravne, tanke bez šara i gravura. Čaše od debelog stakla  mogu promeniti i  ukus i miris vina.

Da bi u vinu u potpunosti uživali pre ispijanja preporučljivo je najpre zavrteti čašu kako bi se što više oslobodilo mirisnih molekula.

Čašu za vino treba držati za dršku ili postolje, kako  toplota tela ne bi promenila temperaturu vina, a samim tim i njegov ukus.

Obavezno paziti na  temperaturu serviranja vina. Penušavo vino i šampanjac služi se  na 5-8 stepeni Celzijusa, belo vino od 12 – 18 stepeni , crveno vino od 15 – 19 stepeni, a desertno vino od 6 – 10 stepeni.

Iskusni somelijeri preporučuju da se crvena vina dekantiraju. Dekantiranje je postupak kojim se vino  ozračuje nakon što je bilo na tamnom, zatvoreno u boci. Na taj način vino se pokazuje  u svom najboljem svetlu. Ukoliko ima taloga on se dekantiranjem odvaja.

Lična karta svakog vina je njegova etiketa. Etiketu na buteljci obavezno dobro pogledajte jer se na njoj  nalaze podaci  o njegovom nazivu,  vrsti grožđa, stilu vina, godini berbe, godini proizvodnje,  sadržaju šećera i nazivu proizvođača.

Vinska kultura podrazumeva i slaganje vina sa  hranom. Poznato je da je vino piće koje se najbolje  dopunjuje i slaže sa hranom. Osim što pospešuje apetit, vino  podiže ukus hrane. Ukoliko služite više vrsta vina redosled je sledeći: belo, roze, crveno.Mlada vina se služe pre starijih a  jača pre slabijih.

Svаko piće je mаnje ili  više korisno, аli je vino piće nаd pićimа, ono je pre svih i iznаd svih.

 

Izvor: dragstor.com 

PROČITAJTE I OSTALE TEKSOVE IZ NAŠE RUBRIKE “IN VINO VERITAS” na linku OVDJE