Fudbalski klub Leotar iz Trebinja bilježi najgore dane svog postojanja još od osnivanja davne 1925. godine. Nekadašnji renomirani klub iz okvira bivše velike države gotovo da ne postoji, bez uprave i rukovodstva,  sa igračima koji skoro godinu dana nisu primili platu, sa nekolicinom entuzijasta koji pokušavaju riješiti bar neke od problema.

Leotar je i zvanično pod suspenzijom Fudbalskog saveza BiH zbog neizmirenih dugovanja prema bivšim igračima, a brojni su bivši igrači iz Trebinja koji zbog lokal-patriotskih razloga nisu podigli tužbu protiv kluba. U Leotaru su uspjeli odraditi određene reprograme po pitanju dospjelih obaveza, ali rješenje ozbiljnih problema je nemoguće bez postojanja uprave. Dok drugi klubovi obavljaju ozbiljne pripreme za nastavak takmičenja na Policama nije održana ni prozivka.

Bilo bi neozbiljno da zakazujem prozivku, a da ne znam na koji način da počnem pripreme, niti kako da počnem takmičenje. Koliko sam upoznat, dugovi koje treba da izmirimo da bismo počeli takmičenje su ogromni, prije svega prema bivšim igračima, a ni fudbaleri koji su nastupali jesenas nisu primili ni jednu platu, jer u klub ne dolazi novac. Uprave nemamo, tako da nemamo kome da se obratimo. U takvim uslovima se ne može takmičiti i pravo je čudo da smo i prvi dio prvenstva uopšte završili. Čitav život sam u klubu i sve ovo mi teško pada – naglasio je šef stručnog štaba Leotara Dragan Spaić za Glas Srpske.

Da se upravo preko Fudbalskog kluba Leotar lome interesi dvije političke grupacije u gradu na Trebišnjici, jasno je i vrapcima na grani. Nova gradska administracija u budžetskoj stavci prepolovila je izdvajanja za ovaj klub i podigla optužnicu protiv bivših rukovodilaca. Sve bi bilo logično da ista administracija nije povećala davanja pojedinim lokalnim klubovima koji ne učestvuju u takmičenjima na nivou BiH, a čelnici ovih klubova bliski su novoj vlasti. Što se tiče druge strane, bivših lokalnih moćnika i čelnika u elektro-energetskom sektoru (lokalnoj opoziciji, republičkoj vlasti – op.a.) oni smatraju da je lokalna vlast jedina odgovorna za spasenje kluba i sebe ne vide kao odgovorne za rješavanje problema, iako su u prošlosti pojedine trebinjske firme na čijem su čelu pomagale sportske kolektive iz npr. Banja Luke. Svi peru ruke od kluba, njegovih sportista i trebinjske omladine koja zaslužuje da gleda premijerligaški fudbal na stadionu u Policama, a sve iz razloga jer je grupa lokalnih moćnika imala “prljave ruke” dok je rukovodila klubom. Ovakve malverzacije su postojale u mnogim klubovima, čak i evropskim gigantima, ali su tamo sudovi obavljali svoj posao, a sportisti normalno nastavljali svoj.

Tužna i žalosna je konstatacija kapitena Srđana Andrića koju je iznio Glasu Srpske:

– Svakodnevno se čujemo i vidimo sa trenerom Spaićem, ali ne možemo da počnemo pripreme, zbog situacije u klubu. Nije sramota ispasti iz lige, ali je sramota ne odigrati polusezonu i biti izbačen u najniži rang. To bi bila sramota i za Leotar, i za Trebinje i za cijelu državu. Klub je pušten niz stranu, a niko se ne trudi da zaustavi propadanje – istakao je standardni prvotimac Leotara.

I tako je Leotar, samo deset godina od osvajanja titule prvaka BiH, u prvoj sezoni kada su snage odmjerili klubovi iz svih dijelova zemlje i nastupa u Evropskoj ligi šampiona, došao na ivicu ambisa u koji ga vode lokalne zaraćene strane ne želeći da shvate kakav će epilog dati ovo nadmudrivanje. Naravno da nije sramota ispasti u niži rang, možda je u skladu sa mogućnostima grada i kluba, ali prekinuti učešće u takmičenju i biti izbačen u najniži rang je neoprostiv i sraman presedan.

Trebinjska omladina i sport ostaće trajno degradirani, a moćnici i dalje “nedodirljivi” u svojim foteljama.

Sve kao da “selo gori, a baba se češlja”
Hercegovina Promo, B.S. , januar 2014.