Osam nekretnina ponuđeno je ove nedelje Dubrovačko-neretvanskoj županiji na prodaju za ukupno više od 40 miliona kuna (5,2 miliona evra).

Nekretnine imaju svojstvo spomenika kulture i kao takve se prilikom prodaje najpre moraju ponuditi gradu, županiji i državi. Među ovim nekretninama nalazi se jedna na ostrvu Lopudu koja godinama privlači pažnju esteta i ljubitelja dizajna interijera, a na prodaju je stavilo trgovačko društvo Ris Roberts za 1,2 miliona evra.

Lucijen Ris Roberts, čije se ime nalazi u kući slavnih dizajnera interijera, na stranicama svoje nagrađivane firme za dizajniranje unutrašnjih prostora i pejzaža, između ostalog, izdvaja upravo kamena zdanja na Lopudu.

Osim ove nekretnine, ponuđene su kuće i stanovi u spomeničkom jezgru u rasponu od milion do 1,3 miliona evra te objekat u Pilama za 884.532 evra.

Iznosi su samo ponude vlasnika lokalnim upravama, a one u pravilu odbijaju kupovinu, i ne znači da će na tržištu postići navedene cene.

Zgrožen izjavom koleginice

Dubrovnik godinama odskače od prosečnih hrvatskih cena kvadrata stambenog prostora i zemljišta, ali predsednik Strukovne grupe posrednika u prometu nekretnina pri Hrvatskoj privrednoj komori u Dubrovniku, Mato Alavija kaže kako je laž da cene nisu padale u ovoj korona-krizi.

“Situacija u prometu nekretnina menja se iz meseca u mjesec. Gledam u poslednje vreme mnogo kolega koji daju paušalne izjave na ovu temu. Neki dan sam zgrožen na dnevniku slušao vlasnicu agencije za nekretnine iz Splita koja izjavljuje kako se u Dubrovniku kvadrat prodaje za 4.000-6.000 evra. U Dubrovniku takve cene više ne postoje. Trenutno u ponudi imam stan na Montovjerni po ceni 2.200 evra za kvadratni metar i za njega nema kupca. Pre dva meseca prodao sam stan od 55 kvadrata za istu cenu kvadrata, a pola godine je bio na prodaji. Dakle, 3.500 ili 4.000 evra za kvadrat? Ovde to više nitko ne plaća. To nema veze s realnošću. Istina, svojevremeno su se u Dubrovniku prodavale novogradnje za 3.700 ili 3.800 evra po kvadratnom metru, s parking mestom, garažom i slično. Sad je jako teško naći kupca, a to mora biti doktor ili neko drugi ko ne zavisi od kovid mera, ne zavisi direktno od turizma, a uz sve to su i banke su postrožile uslove odobravanja kredita. Porodice koje imaju 14.000-15.000 kuna mesečnih primanja zajedno (oko 1800 evra), dignu stambeni kredit od 160.000 evra i plaćaju mesečnu ratu od otprilike 720 evra”, komentariše Alavija.

Koliki je pad prodaje i zanimanja za kupovinu nekretnine, u njegovom slučaju govori podatak kako je u normalnim okolnostima dnevno primao 50 do 70 poziva, a sad se sve svelo na pet do sedam poziva nedeljno, piše Dubrovački vjesnik, a prenosi Jutarnji list.

Ohrabreni baratanjem nerealnih cena, neki i danas misle kako za stari stan u gruškom neboderu ili lapadskoj zgradi mogu dobiti 3.000 evra po kvadratu, no dubrovački posrednik tvrdi da ga nikad neće prodati ni rešiti se nekretnine s takvim stavom. Alavija kaže kako je zamrla praksa plaćanja graditeljima 20 do 50 odsto cene stana unapred.

Pola unapred?

“Ljudi više ne žele da daju unapred nikakav novac za nekretninu koja će eventualno jednog dana biti izgrađena. To se događalo u vreme kad nije bilo stanova i ljudi nisu imali izbora, a proći će još mnogo vremena dok opet dođemo u tu situaciju. Osim toga, 90 odsto nekretnina koje idu u prodaju nemaju spremnu dokumentaciju. Vlasnici uopšte ne znaju koje uslove treba ispuniti pre prodaje, od vlasničkog lista, popisa poseda do upotrebne dozvole koja je neophodna da bi se nekretnina prodala. Kad se sve pripremi, onda se nekretnina lako proda”, kaže Alavija.

Očekuje se da će mali stanovi, rađeni kao apartmani, po ceni od 100.000 do 150.000 evra ostati najbolje prodavani na tržištu.

Kad su u pitanju ekskluzivne nekretnine, poput onih zaštićenih u spomeničkom jezgru, kontaktnim zonama, ili na Elafitima, obnovljene vile s bazenima, dizajnerskim potpisom, Alavija kaže kako zavisi od slučaja do slučaja, da postoje kupci, ali većina takvih zdanja se ipak prodaje po pet, šest godina.

“Čak i ljudi koji imaju ozbiljan novac čekaju šta će se događati u ovim neizvesnim vremenima”, kaže on, uveren kako će se nakon krize izazvane pandemijom mnogo toga promeniti i u poslu sa nekretninama.

 

Izvor: B92