Radoznalost učenika je dobar znak, podstiče nastavnike da vole svoj posao.

Izvor: Politika , Piše: Jelisaveta Rogošić , Foto: google.com

Kada uđete u učionicu i pokušate da naučite učenike osnovnim konceptima psihologije, nekada vam to pođe za rukom. Neki učenici razumeju više, neki manje, neki više uče i trude se, ali ima i onih koji ne uče, ne znaju, ne trude se i nemaju nameru da to promene. I onda dođe trenutak kada vas jedan nezainteresovani učenik koji ne želi da zapamti ni najjednostavniju definiciju, a kamoli neki kompleksni stručni pojam, potpuno uključen u čas, pita: „Profesorka, a šta je to insomnija“? I kada pokušate da saznate gde je čuo za taj pojam, sa širokim osmehom odobravanja izgovori ime estradne umetnice koja je valjda otpevala istoimenu pesmu.

Radoznalost učenika je dobar znak, podstiče nastavnike da vole svoj posao. Podstiče razvijanje inteligencije i mišljenja, proširuje vokabular, znanja i kompetencije. Ali postoji trenutak kada je teško prihvatiti da je interesovanje za neko psihološko stanje pobudila neka estradna umetnica, a ne nastavnik koji se trudi i predaje. I kada se to ponavlja iz generacije u generaciju… Međutim svi smo mi ljudi i uzdižemo se iznad toga. Bitno je uspostaviti usku saradnju, zarad dobrobiti omladine. Mislim da je prerano razmišljati o sindikatu prosvetno-estradnih radnika, ali nikad se ne zna.

Prvo bih se, zbog uzdizanja iznad toga, izvinila Ceci što nije pomenuta u naslovu, pošto pojam monotonijaučenici takođe poznaju iz njene popularne pesme. Ne znaju šta znači, ne znaju na šta se odnosi, ali naučili su reč. Poznaju kako zvuči. I zbog toga što je bitnija zvučnost, monotonija je ispala iz naslova. Insomnija zvuči zvučnije. Kada se sve sabere i oduzme, posao nastavnika ipak nije uzaludan, ponekada može da podari smisao zvučno poznatim rečima. Zato je kooperativnost od izuzetnog značaja.

Recimo da je umesto stiha: „Oženjen sam, kao momak živim“ u pesmi Saše ili Dejana Matića, pomenut koncept „kriza srednjih godina”, možda bi se neko dete i zapitalo šta je to tačno. Naravno ne može da stane u pesmu baš sama definicija ili bliže određenje kao npr. maladaptivni bihejvioralni obrazac na biološki proces starenja ili sl. Ali ovako jednostavna formulacija nikoga ne navodi da se pita. Nekako je jasno na banalan način. Nasuprot tome, svaka nejasnoća izaziva kognitivni nesklad i otvara radoznalost. Kada bi tekstovi bili malo manje transparentni potpomogli bi obrazovanje u većem stepenu.

Učenici svakodnevno nailaze na pesme poznatih estradnih umetnika, a kada vole neku vrstu muzike ona ostavlja i jedan specifičan estetski doživljaj i emocionalni ton. I ako je ne vole, ona takođe ostavlja određeni estetski doživljaj i emocionalni ton. S pozitivnim ili negativnim emocionalnim tonom lakše mogu da zapamte koncepte koje treba da nauče, samo da počnu da se pojavljuju u tekstovima novih i starih zvezda zaslepljujući sjajne folk scene.

Stihoklepci će se sigurno snaći, čak i kada pišu tekstove prema ličnosti i energiji estradnog umetnika, tu može da se nađe veliki broj psiholoških kategorija, specifičnih bihejvioralnih šema i adikcija. Čak i reči inteligencija, mišljenje i vrednosti mogu da se pojave u izvesnom kontekstu.

Kada se nešto prodaje u ime emocija i seksa, to nešto može da bude pobuđujuće za um, a ne zatupljujuće. Npr. „Ostavio si me, ne smem da te sretnem, zbog tebe sam agorafobična…“, bio bi sasvim legitiman i svrsishodan tekst. Sa malo efekata, dobrog vibrata i specifične boje glasa, postao bi pravi hit.

Nadam se da će svi ljudi dobre volje učestvovati u podsticajnom poduhvatu oplemenjivanja popularne folk scene komplikovanim rečima i u krajnjem ishodu podupreti nove obrazovne trendove. Kasnije se u drugoj fazi implementacije može očekivati da učenici sami saznaju šta neki koncept znači i pokrenu čitave rasprave na redovnim časovima. Od pozitivnih ishoda i novih horizonata saradnje… do pobede… u ime naroda!