Марија Златић (86), из Валакоња код Зајечара, која је наследила милион аустралијских долара, умрла је у својој трошној кући до које се и лети једва стиже.

Њено тело пронашли су на кревету људи који су са њом склопили уговор о доживотном издржавању, пишу “Вечерње новости”.

Ти људи су наследили богатство Марије Златић, адаптирали су стару кућу и у близини почели да граде нову кућу. Купили су нови трактор и аутомобил, а око куће подижу високу бетонску ограду.

Старица је, упркос богатству од милион аустралијских долара (677.000 евра) које је наследила, умрла у крајњој беди.

Пошто је прича о бака Мари доспела у јавност, њени старатељи су “да јој не би досађивали” решили да је “заштите”. Тако су око њене уџерице поставили камере помоћу којих су пратили ко јој долази у посету. Тако је наследница милион долара имала видео надзор, али не и воду у кући.

“Дала сам новац људима који ме чувају. Њима те паре више требају, а ја ионако не знам ни колико је то. Мени доста мојих осам хиљада динара, колико добијам на име пољопривредне пензије…”, рекла је Марија.

foto: thinkstock/ilustracija

Она је крајем прошле године обавештена да је од супруга наследила 940.000 аустралијских долара, али су тада почели и проблеми.

“Појавили су се многобројни ‘наследници’ који су тврдили да поседују Момчилов тестамент. Људи који су са Златићком закључили уговор о доживотном издржавању у међувремену су већ подигли највећи део тог новца. Једина која није марила за новац била је Марија. Умрла је како је и живела – сама у својој трошној кући од блата. Једино друштво су јој били пси, које је хранила и бирнула о њима до последњег дана”, рекле су њене комшије.

Испоставило се да је Момчило у некретнимама у Аустралији имао око готово три милиона долара, али после његове смрти није плаћан порез, па је Марији остало нешто више од 940.000 долара после намиривања свих дугова.

“Сећам се, као да је јуче било, било је то 1956. године, Момчило и ја смо купили карту у једном правцу за Аустралију, а пут нас је одвео у градић Гвилфорд. Мој муж је радио као тесар у једној фабрици, а ја сам бринула о домаћинству”, причала је Марија.

foto: thinkstock/ilustracija

После годину и по дана, стигла јој је вест да јој је мајка Стана тешко болесна. Није размишљала, села је у први авион и вратила се кући.

“Бринула сам о болесној мајци, на крају сам је и сахранила, али се у Аустралију више нисам вратила. Момчило ми је повремено писао и слао ми је новац. Желео је да се, када дочека пензију у Аустралији, врати у Србију”, рекла је Марија.

Пролазиле су године и деценије, али Момчило се није враћао. Причало се да се у Аустралији обогатио и постао газда неколико фарми стоке, али су сви мислили да је то није истина. Пре пет година Марија је чула да јој је муж умро.

“Казала сам то комшиници Мари и замолила је да, ако може, сазна нешто више о томе. Мара је ступила у контакт са људима из Аустралије. Годинама је трагала и на крају су ме, почетком септембра прошле године, обавестили да сам наследила Момчилову имовину. Паре сам добила пре неколико месеци и одмах сам их поделила. Мени, видите и сами, баш ништа не треба”, казала је Марија.

Она је јуче сахрањена у Бољевцу. Није стигла ни да, више до пола века откако се вратила из Аустралије, макар последње дане проведе животом достојним човека, пишу “Новости“.

Извор: novosti.rs / 6yka.com