Kada je koronovirus eksplodirao po svetu prošle zime, naučnicu su odmah bili svesni koliki je problem pred njima. Uteha je bila to što koronavirus ne mitura tako lako i brzo kao virusi gripa, hepatitis ili sida.

Međutim, to je samo delimična uteha. Virus je visoko viralan, ali kako odmiče vreme, sve više se vidi da nije toliko genetski stabilan kao što se u početku mislilo. SARS-CoV-2 je tokom celog perioda delovanja sakupljao male različite mutacije od trena kada je “skočio” sa životinja na ljude. Te mutacije mogu imati više oblika: od sitnih promena u genetskom kodu pa sve do čitavih sistemskih izmena. Kada se dogode, najčešće ih eliminiše sam virus ili one same ne utiču na ponašanje virusa.

Ali u poslednjih nekoliko meseci više novih sojeva virusa je uočeno koji sa sobom nose velike promene u ponašanju patogena, uključujući i drastičnu povećanu virulentnost. Ove varijante su se naizgled same pojavile brzo i jedna za drugom, od Britanije do Južne Afrike. U nekim slučajevima potpuno istisnuvši ranije varijante. S obzirom da se nadgledanje i sekvenciranje virusa vrši konstantno, možemo delimično da objasnimo njihovu pojavu. Prva stvar koja je zaključena jeste da određena sistemska ponavljanja u pojavi varijacija nisu nasumična jer se slične mutacije pojavljuju na različitim mestima. Što je poprilično sugestivno i ukazuje na to da su one ciljane u kontekstu odgovora na određenu promenu u okruženju virusa.

Za sada glavna zajednička mutacija koja je registrovana jeste ona koja im omogućava lakše širenje i izbegavanje imune reakcije tela. Ovog meseca istraživači su 1. put objavili da antitela ljudi koji su preležali prvu varijantu COVID-19 nisu sposobna da u potpunosti neutrališu južnoafričku varijantu. Takođe, registrovano je više ljudi koji su se neposredno nakon oporavka ponovo inficirali novim sojem.

Za sada se čini da sve vakcine efikasno deluju i protiv novih varijanti koronavirusa.

ŠPANIJA

Varijanta 20A.EU1, prvi put identifikovana u Španiji, u sebi sadrži mutaciju (A222V) preko koje se vezuje, tj. koja omogućava brz ulazak u zdrave ćelije ljudi i stvaranje infekcije. Ta mutacija proteina za vezivanje (spike protein) je takođe ono što ciljaju antitela u organizmu kada se bore protiv infekcije. U laboratorijskim testovima otkriveno je da antitela slabije reaguju na mutaciju proteina.

Nekoliko meseci nakon pojave ovog soja, postao je dominantna varijanta u Evropi.

VELIKA BRITANIJA

Naučnici u Velikoj Britaniji duže vreme su pratili kretanje novog soja B.1.1.7 pre nego što su objavili u decembru da je čak 50% virulentniji od prethodne varijante. Izveštaj je baziran na epidemiološkim podacima koji su potvrdili rapidno širenje virusa celim ostrvom. To je ujedno i glavni razlog teških mera britanske vlade i kompletnog zaključavanja, koje je uvedeno širom zemlje.

Soj B.1.1.7 sadrži čak 17 mutacija, uključujući i nekoliko na proteinu za vezivanje. Jedna od njih (N501Y) omogućava virusu da se veoma čvrsto i efikasno veže za zdravu ćeliju. Za sada nije identifikovana mutacija koja mu omogućava lakše širenje.

Britanski soj odudara od ostalih zbog velike količine mutacija koje su registrovane i, najvažnije, zbog toga što izgleda da su se sve dogodile odjednom. Pretpostavka je da su one nastale u zaraženoj individui koja se zbog slabog imuniteta dugo borila sa infekcijom.

JUŽNA AFRIKA

Južnoafrička varijanta B.1.351 se pojavila u isto vreme kada i B.1.1.7 (Velika Britanija), i munjevito se proširila celom zemljom. Kao i u Evropi i ova varijanta sadrži mutacije na vezivnom proteinu virusa. Ali kod ovog soja naučnike mnogo više brine druga promena na virusu, registrovana pod nazivom E484K. Ona omogućava patogenu da kompletno zaobiđe imuni sistem, a možda i vakcine.

U laboratorijskim uslovima istraživači sa centra Hutchinson Cancer Research u Sijetlu uspeli su da stvore seriju vezivnih proteina virusa i sve njegove moguće mutacije (3.800) koje bi nastale u prirodnim uslovima. Testiranja varijante E484K na antitelima otkrila su da je imunitetu čak 10 puta teže da se izbori sa zarazom.

Pride, preliminarna istraživanja naučnika iz Južne Afrike su pokazala da serum sa antitelima (uzet od pacijenata sa starom varijantom COVID-19) je drastično manje efektivan u neutralizaciji južnoafričkog soja. Takođe, u drugom preliminarnom izveštaju testiranja, objavljenom 26. januara, otkriveno je da i serum sa antitelima preuzet od vakcinisanih ljudi vakcinama Fajzer i Moderna takođe pokazuje pad u sposobnosti neutralisanja novog soja u poređenju sa starim.

Doduše, antitela u uslovima testiranja i u telu se ne ponašaju u potpunosti identično. Lako može doći do reakcije tela, i pored pada efikasnosti vakcina, da proizvede dovoljno antitela da se izbori sa zarazom.

BRAZIL

U januaru naučnici su izvestili o 2 nova soja nastala u Brazilu. Iako dele sličnosti sa ostalim varijantama, nastala su potpuno samostalno.

Od te 2, fokus je na obliku P.1, koji sadrži mnogo više mutacija nego druga varijanta i već je registrovan (pored drugih država) čak i u Japanu. Iako je pretpostavka da su mutacije nastale takođe kod osobe koja se dugo borila sa zarazom, za sada ne možemo sa sigurnošću znati, jer Brazil ne radi ni blizu dovoljno sekvenciranja virusa da bi se dobilo dovoljno informacija.

Za Brazil i Južnu Afriku su bile karakteristične masovne i velike eksplozije zaraze, koje su indukovale kod velikog broja ljudi proizvodnju antitela i oporavak. U tom kontekstu i pod tim uslovima moguće da je došlo do razvitka nove mutacije i sa njom pojačane infektivnosti virusa.

VIRULENTNOST I PROMENE

Iako imamo sve razloge da budemo zabrinuti zbog brze pojave varijanti virusa SARS-CoV-2, za sada ne postoji nijedan dokaz da se virus fundamentalno izmenio na način koji mu omogućava rapidnu mutaciju. Najverovatnije su mutacije nastale zbog samog broja zaraženih ljudi (preko 102 miliona potvrđenih, i mnogo više neregistrovanih), koji mu daju mnogo više sitnih šansi da mutira pomalo.

 

Izvor: Redportal