На данашњи дан прије 160 година рођен је Никола Тесла, научник који је задужио свијет.

Тесла се родио у селу Смиљану, код Госпића у Лици, 1856. године. Отац му је био врло интелигентан и одличан православни свештеник Милутин Тесла, а мајка  Николина, такође је потицала из  старе свештеничке породице Мандића. Отац је умро јос док је Никола студирао, док је мајка доживила сву славу свога сина, коју је постигао у Америци, Лондону, Паризу…

Никола је основну школу завршио у родном мјесту, а након несрећног случаја, приликом кога је породици Тесла погинуо син првенац, Дане, породица се преселила у Госпић где је млади Никола наставио школовање. Школујући се у Госпићу, а касније на Високој реалној гимназији у Карловцу, њега је морила чињеница да ће након тога морати да настави породичну традицију и да постане свештеник. Та чињеница му није давала мира будући да су га искрено занимале природне науке. По завршетку карловачке гимназије, на распусту, вративши се у Госпић млади Тесла се разболио од колере. У то време ова опака болест односила је велики број живота.

“У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово блиједо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му:

-Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику.

-Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свијету, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли.”

И након тога  Никола одлази на студије техничких наука у Грац гдје му се  родила идеја о стварању обртног поља. Након Граца, студије наставља у Прагу,  а посљедње двије године школовања , због смрти оца, издржавао га је ујак Петар Мандић.

Током студирања, а и касније током живота, био је познат по томе што је мало спавао свега четири сата дневно и све слободно време проводи у учењу и раду. Никола је о себи писао: „Прочитао сам много књига, а са 24 године сам многе знао и напамет. Посебно Гетеовог Фауста“.

По завршеним студијама, Никола је ступио у службу поштанског телефонског друштва и прикључивао телефоне по кућама. Затим је једно време радио и у Будимпешти, али убрзо одлази у Париз и ради у Едисоновој компанији. Када је изврсио неке измене на Едисоновим динамо-машинама, Тесла одлази у Америку у Едисонову лабораторију. Са Едисоном је радио годину и по дана, и затим почиње рад у својој лабораторији у Њујорку. Тесла се први пут вратио у Европу 1889. и посјетио париску изложбу са ујаком Петром, а други пут 1892. када је добио позив Енглеске академије наука и Друштва енглеских електричких инжењера да одржи предавања о својим последњим радовима. Енглези су са дивљењем посматрали Теслине експерименте, а “Тимес” је том пирликом објавио:

“…Ако је уопште штагод било у стању да изазове одушевљење за електрицитетом, онда је то сигурно учинило веома значајно предавање, које је синоћ г.Тесла одржао пред ученим слушаоцима Краљевске академије. Његови експерименти отварају не само ново и богато поље за научна испитивања, него су изнијели више или мање јасан преглед неколико општих физичких концепција и изазвале особити развој наших мисли и идеја. Радови г.Тесле налазе се на оној граници гдје се светлост, топлота, електрицитет, хемијски афинитет и остале врсте енергије састају и медјусобно мјешају. Кад човек размишља о његовим важним експериментима осјети као да су старе демаркационе линије отпале и да извјесни нови и плодни општи погледи не могу бити далеко,  погледи помоћу којих можемо поћи на нове проналазачке путеве. Онда се, тако рећи нехотице пита: шта су то електрична а шта диелектрична тијела, шта су проводници, а шта изолатори? Јер, г.Тесла састави струју између два електрична пола, па онда измедју њих стави плочу од најбољег изолатора, и она не само да отежава и смета проласку струје, него га још и олакшава. У другим сличним експериментима он показује како се струје високог потенцијала не владају ни по каквом правилу које вриједи за обичне струје. Изгледа као да нема довољно дебелог изолатора, као да нема ваздушног слоја кроз који не би могла проћи електрична струја довољног интензитета. Затим долази значајно откриће да уколико електрицитет расте, слаби његово дејство на човјечије тијело. Господин Тесла је стајао у електростатичком пољу које је било тако јако да би упалило сијалицу без жица, и ништа није осјећао. Једном руком је држао крај жице из које је прштећи сипао љубичасти млаз варница, а у другој лампу или сасвим празну стаклену цијев и тако пропустио кроз себе струју од неких 50.000 Волти. Стаклена цијев је сијала у његовој руци од тако јаке струје, од које би, у обичнм приликама, и један стоти дио био довољан да учини крај његовом животу…”

Тесла је заслужан за многе проналаске и свој живот и рад посветио је науци и истраживању. Његови најзначајнији проналасци су полифазни систем, обртно магнетно поље, асихрони мотор, сихрони мотор и Теслин транформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области  ренфенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

1937. године је био номинован за Нобелову награду али ју је је одбио.

Преминуо је у својој 87. години, у Њујорку сиромашан и заборављен.

Његов  пепео се чува у Музеју Николе Тесле у Београдуу, у урни идеалног сферног облика.

 

Извор: 6yka.com