Прекрасна архитектура, срдачни домаћини, лијепе Бањалучанке и пуњене паприке мозаик су најљепших слика о Републици Српској у очима младог Јапанца Хиронорија Сугијаме (24) из Нагана, кога су докторски студији довели у Бањалуку.

Овај помало срамежљиви студент прве године докторских студија у Српску је дошао на три мјесеца захваљујући стипендији за глобалне лидере, а дане проводи у лабораторијама Природно-математичког факултета (ПМФ) Универзитета у Бањалуци, гдје са професорима и студентима истражује карбонска влакна, која су тема његовог докторског рада.

– Од свог ментора у Јапану сам чуо много лијепих ствари о Бањалуци, јер је добар пријатељ са професорицом Сузаном Готовац-Атлагић која ради на ПМФ-у и која је студирала у мојој земљи пет година. Путем интернета сам се детаљно информисао и одлучио да дођем – прича Сугијама.

Иако долази из земље која користи најмодернију технику и технологију задовољан је стањем коју је затекао на бањалучком факултету.

– Нема много скупих, савремених уређаја, али студенти имају нормалне услове. Раде веома добро и истражују одличне ствари. Оно што бих им савјетовао је да заједно са професорима осмисле какве би уређаје могли направити, а који би им помогли у раду. То је у Јапану раширена пракса која доводи до развоја и унапређења земље – навео је он.

Осим Бањалуке посјетио је неколико околних градова, а оно што је видио одушевило га је, због чега је, казао је, срећан што се упустио у ову авантуру и дошао на Балкан.

– Био сам у Приједору, Новом Граду, Београду и Сарајеву, а професорица Сузана се потрудила да обиђем и неколико индустријских постројења, која су врло интересантна и развијена. Рудник Омарска је за мене посебно значајан, због докторског рада, а ускоро ћу обићи и рудник САСЕ – казао  је овај Јапанац.

У потпуности га је разоружала срдачност и љубазност домаћег становништва, иако је, како сам каже, традиционални Јапанац чији карактер красе ћутљивост и хладноћа.

– Грађани које срећем на улици, на факултету и у студентском дому гдје сам смјештен веома су топли и љубазни. Сви су ме прихватили и већ имам неколико другова. Многи студенти су ми пришли да питају како се сналазим и понудили помоћ. То у Јапану није случај – прича Сугијама. Како каже, оно што га је веома изненадило и одушевило је то што политичари на власти имају близак однос са грађанима.

– Један дан док сам био на факултету у лабораторији се појавио министар науке и технологије РС и сви су опуштено разговарали с њим. То је за мене било невјероватно, јер у је у мојој земљи то незамисливо – истакао је млади докторанд.

На питање да ли је запазио бањалучке дјевојке, Хиронори се стидљиво осмијехнуо, истакавши да се такве љепотице ријетко виђају. Одушевљен је и домаћом кухињом, а пуњене паприке потпуно су “купиле” његово непце.

– Пробао сам разне делиције и ваша храна буди сва чула. Пуњене паприке су број један, а много ми се свиђају и ћевапи, као и ваш начин поховања пилетине. Бољи је од јапанског. Ракију још нисам пробао, али сам слушао доста о њој и зато ћу је понијети породици као сувенир – испричао је овај младић и додао да српски језик није нимало лак и да је научио свега неколико ријечи.

Најтеже му пада саобраћај, који га, како сам каже, често блокира, те се много разликује од оног у Јапану.

Радне навике

Хиронори Сугијама каже да се Срби и Јапанци много разликују по радним навикама.

– Јапанци раде превише, али наша култура је таква и многи људи запослени у великим компанијама раде до касно у ноћ. Колико сам успио видјети ситуација у РС је другачија и ради се доста мање. Шалио сам се са професорицом Сузаном да би баланс између нас и вас био идеалан. Да ми радимо мало мање, а ви мало више – истакао је овај млади Јапанац.

 

Извор: Глас Српске