И док једни запослење траже у иностранству, други у домаћим фирмама, има и оних који су се одлучили за нешто сасвим другачије. Милан Цвијетић из теслићког насеља Ђулићи ради као пастир на обронцима Очаушке планине. Ово је поштен посао, који, каже, није тежак, а зарада је добра.

Бити пастир није срамота, то је господски посао, прича Милан Цвијетић. Он скоро сваког дана у врлетима и непрегледним пространствима Очаушке планине на испашу води стадо алских коза. Радни дан једног пастира почиње раном зором, а завршава када се ноћ спусти на планину. Планинским стрминама, путељцима, пашњацима, увијек пролази са пјесмом.

“Ја тврдим да је то господски посао, чист, здрав посао. Једноставно, ко воли за њега нема препреке”, каже Цвијетић.

У овом послу истински ужива, а много је научио, каже, и од самих животиња. Горе у планини, прича, природа је посебно благонаклона, па никада не може остати ни жедан ни гладан.

Видео погледајте и на РТРС Јутјуб каналу:

“Од ранога пролећа ранога ту имамо сремуш, а и све врсте трава”, рекао је он.

Не жали се овај пастир ни на зараду. Прича да је један од два пастира који су запослени на фарми алпских коза.

“Ја се понашам овдје као домаћин. Без обзира што радим за плату, посвећујем пажњу козама као да су моје. Смјештени смо, имамо сваки купатило, кухињу, по собу, што би нам многи позавидјели као пастири, чобани”, закључио је Цвијетић.

Овај тридесетосмогодишњи пастир снива о томе да једног дана има властито стадо. Жеља је то, каже, за коју се нада да ће му се остварити. Тако би и он наставио путем својих предака, али и обезбиједио бољи живот својој супрузи и дјеци.

 

Извор: РТРС