У Невесињу се данас обиљежавају 143 године од почетка устанака у Херцеговини – “Невесињске пушке”.

Програм обиљежавања почеће служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Вазнесења Господњег. У Крековима ће бити служен парастос и положени вијенци код споменика погинулим устаницима, а предвиђено је обраћање званичника и умјетнички програм.

Прва “Невесињска пушка” избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка Велике источне кризе.

Друга “Невесињска пушка”, познатија као “Улошки устанак”, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења “Војног закона” о обавезном служењу војске младића из БиХ.

“Невесињска антифашистичка пушка” представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи. Међутим, комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле овај дан за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

 

Извор: РТРС