Дистрибутери нафте у БиХ могу слободно, у зависности од услова на тржишту, формирати цијене, док владе РС и ФБиХ могу у случају поремећаја на тржишту предузети поједине мјере како би ограничиле цијене и на неки начин зауставиле њихов раст, рекли су у владама РС и ФБиХ.

Возачи у БиХ су све чешће суочени с вишим цијенама на пумпама и питају да ли надлежни у држави могу било шта учинити да се заустави дивљање цјеновника горива. Предвиђа се да би у новој години цијена могла скочити чак на 2,50 КМ за литар.

У Министарству трговине и туризма РС рекли су да ће одржати састанак с већим дистрибутерима нафте и нафтних деривата у РС како би се размотрили начини дјеловања у случају да наступе драстични поремећаји цијена горива на тржишту. Нису прецизирали када би тај састанак могао да буде одржан.

“Уколико би наступили значајни поремећаји на тржишту, попут елементарних непогода, несташице добара неопходних за потребе привреде и снабдијевање становништва, неочекиваног раста и монополског формирања цијена, злоупотребе доминантног положаја и ванредних околности према процјени Владе РС, Министарство трговине и туризма може Влади РС предложити мјере непосредне контроле цијена на начин како је прописано Законом о регулисању цијена у РС”, рекли су у ресорном министарству.

Истакли су да Влада РС може процијењивати да ли је потребно предузети одређене мјере у смислу одређивања фиксне, највише или најниже цијене или неке друге мјере које су прописане Законом о регулисању цијена у РС.

“У РС нема монополског формирања цијена, јер примјера ради, цијена горива је много нижа у Бијељини и Зворнику, него у Бањалуци и Источном Сарајеву”, кажу у Министарству те појашњавају да цијена горива није иста на свим бензинским пумпама, јер се одвија у складу с пословном политиком дистрибутера.

Лела Гибо, шеф Одсјека за цијене у Федералном министарству трговине, рекла је да правна и физичка лица могу формирати слободно цијене те да се под контролом цијена подразумијевају активности на праћењу општег нивоа цијена и предузимању мјера економске политике ради спречавања и отклањања поремећаја на тржишту.

Она каже да на кретање цијене нафтних деривата у ФБиХ утичу кретање цијена нафте на свјетском тржишту, курс долара, рафинеријске цијене деривата, као и измјена нормативе у погледу висине јавних прихода који су садржани у цијени нафтних деривата.

“Тренутна малопродајна цијена на бензинским пумпама у ФБиХ креће се у одређеном распону, те слиједом тога потрошачи у моделу слободног формирања цијена аутономно одлучују и имају могућност да сами изаберу продајна мјеста с нижим цијенама”, кажу у федералном министарству.

Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар, сматра да је тржиште у БиХ већ нарушено те да су ентитети преко својих министарства већ морали утицати на цијену горива.

“Ако нису наметнули ограничење цијена, са дистрибутерима су могли договорити да се она снизи, као што је то било у јуну. Држава кроз разне намете убире 1,15 КМ од цијене горива, тако да има простора да смањи намете и тако директно утиче на коначну цијену”, каже Хаџић.

Он је рекао да су цијене горива, посматрајући октобар, расле отприлике 0,15 КМ у зависности од дистрибутера, док је у октобру цијена барела на свјетском тржишту у коначници падала.

“Не видим разлог због којег цијене горива код нас нису снижене, јер и курс долара и цијена нафте на свјетском тржишту не иду у прилог као изговор да се каже да је због тог требало подићи цијену горива у БиХ”, истиче Хаџић.

Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”, каже да је цијена горива код нас тренутно најнижа у региону те да је са становишта стандарда гориво скупо, али да се са становишта дистрибутера ради о минималним зарадама.

“Утичу на то и рафинеријске цијене и државни намети, наше зараде су минималне. Пут од барела до малопродаје је поприлично дугачак и не можемо ми на то реаговати. Купујемо нафту од рафинерије, платимо обавезу држави, додамо нешто своје марже, која је ове године знатно мања него прошле, и тако формирамо цијену”, рекао је Бајић.

Он је рекао да је најбољи показатељ то да је на њиховим пумпама промет у првих девет мјесеци знатно већи, а да су зараде мање.

Рашће цијена барела црног злата?

Према најновијем извјештају о стању на тржишту нафте, који су припремили аналитичари Рајфаизена, у сљедећа два мјесеца може се очекивати даљи раст цијена сирове нафте на свјетском тржишту, па би барел црнога злата могао достићи и вриједност од 100 америчких долара.

“Ако се у сљедећа два мјесеца догоди додатно смањење производње нафте или ако због америчких санкција значајније падне ирански извоз нафте, онда се може очекивати раст цијена барела сирове нафте на барем 90 УСД”, каже се у извјештају Рајфајзена, који процјењује да ће се у посљедњем овогодишњем тромјесјечју трговати по просјечној цијени од 80 америчких долара по барелу.

 

Извор: Глас Српске