Ватерполо репрезентација Србије први пут у историји  земље постала је олимпијски шампион! Историјски успех „делфини“ су остварили савладавши у финалу Игара у Рио де Жанеиру браниоца титуле, Хрватску, са 11:7 (3:2, 3:1, 3:2, 2:2).

Пре десет година, када је Србија била домаћин првенства Европе, направљена је химна наше репрезентације. Неке од речи „Београдског синдиката“ из те песме биле су:

„Јер ми смо дошли довде

да остваримо снове,

да запалимо море,

све вас дигнемо на ноге“.

И, баш то као да су поручивали ови садашњи „делфини“, прваци Европе, света и Светске лиге. Ти момци су дошли у Рио да остваре снове јер, иако су толико тога урадили, никада до сада нису били олимпијски шампиони. А то су момци из земље у којој има толико базена који не раде, или је у њима вода хладна, да му они дођу чудо над чудима. Ватерполо клубови се чешће гасе него што се отварају нови, ово је спорт који, нажалост, у Србији умире, али га ови момци, њихови најближи, њихови другови из базена, тренери и ентузијасти васкрсавају својим подвизима.

Баш ово је и био дан за који су ти „делфини“ створени. Дан за који су целог живота радили. Дан за остварење сна. Финале са Хрватском – за титулу олимпијског шампиона. Шта ћете више од тога?

„Наша мисао, идеја,

нек’ засија као бакља,

сви заједно са нама –

јер одавде нема назад“, завршава се песма.

И почиње јуриш по снове.

Њихов чудесни јуриш је изгледао овако:

Прва четвртина: Одличан почетак оба тима, „делфини“ све време имали иницијативу

Када се Сава Ранђеловић побринуо да уводна акција супарника пропадне, то би назиглед могао да буде „један од многих ‘обичних’ детаља“, али је заправо био веома битан. Психолошки, пре свега, не толико резултатски. Јер, пола минута касније, са играчем више, а Бушље је искључен због потапања Душка Пијетловића, управо је наш центар својим седмим голом на такмичењу донео предност Србији – 1:0. Улило је то сигурност у игру екипе селектора Дејана Савића, која је зауставила и други офанзивни покушај комшија.

Vaterpolo reprezentacija Srbije

Сандро Сукно је, међутим, недуго затим шутнуо довољно снажно да се лопта одбије од стативе, а онда и нашег голмана, па да уђе у гол за 1:1. Радост бројних хрватских навијача у Рију утихунула је недуго затим. Средином првог осмоминутног периода Душан Мандић је у ситуацији 1-на-2 успео да надмудри и свог чувара и чувара мреже, вративши предност „делфинима“ – 2:1. А како је Мандић одмах затим натерао ривала да направе прекршај за искључење, то је Стефан Митровић, одмах након што је његов презимењак Бранислав маестрално зауставио шут Хрвата, искористио за 3:1.

Vaterpolo reprezentacija Srbije

Тајмаут је тада морао да затражи селектор „баракуда“ Ивица Туцак, а Шпанац Гарсија, који наступа за Хрватску, добро је реаговао после предаха и примакао своју екипу на гол заостатка.

Друга четвртина: Сјајна одбрана и мајсторија Гоцића о којој ће се дуго причати

Читава четири минута игррало се без поогдака, јер су одбране бриљирале, а ако би блок и попустио, уследио би за мало непрецизан ударац. Такав није био онај Слободана Никића, који је из окрета матирао Букића за 4:2 и радост свих којима су „делфини“ у срцу. Али, како описати емоцију свих уз мале екране, оне на трибинама и самих „делфина“ када је капитен Живко Гоцић са десног крила замахнуо као да ће да пошаље пројектил, а онда лобовао хрватског голмана на нестваран начин за 5:2 у корист Србије?

Vaterpolo reprezentacija Srbije

Три разлике против браниоца трона није, испрва, дуго потрајало, јер је Сетка искористио играча више, но млади, незаустављиви Душан Мандић је својим другим голом у финалу одмах вратио „+3“, доневши разорним ударцем 6:3 на минут и по пред велики предах. Тим резултатом је и окончано прво полувреме.

Трећа четвртина: Таман се „баракуде“ понадале, а онда је Душан Мандић извео чаролију

Само што је почело друго полувреме, искусни Бурић је надмудрио нашу одбрану и примакао олимпијског првака из Лондона 2012. на два гола заостатка. Нису се дуго радовали Хрвати, јер је пројектил испаљен из руке Филипа Филиповића дигао на ноге све наше ватерполисте на клупи за резерве, јер се лопта зарила у мрежу за вођство од 7:4 у трећем минуту треће деонице.

Dušan Mandić

Четврта четвртина: Шампионски!

Млади Мандић је наставио да бриљира и у последњој деоници. Проиграо је сјајног Душана Пијетловића, а он је са пет метара закуцао лопту у гол Хрватске за великих, великих 10:5. И, као и у два претходна случаја, ветеран Сандро Сукно је малтене сам „вештачким дисањем“ одржавао екипу у животу, погодивши са прилазак на „-4“, на седам минута до завршетка финала. Наредна два су протекла без погодака, па је на 300 секунди до краја Ивица Туцак, селектор браниоца трона, затражо тајмаут како би са екипом осмислио некакав план за чудо.

Али… да би се чудо десило, ове ноћи је требало носити капицу на којој је позадио био српски грб. Јер, чаролије су изводили само „делфини“, ти чудесни момци које је предводио млади Душан Мандић. Његов четврти гол, разорним шутем са десног крила, донео је недостижних 11:6 на три минута пре краја. Умањио је то момак рођен у Шпанији, Гарсија, али… време је пролазило све брже и брже…

До овог меча знало се да је бронза припала Италијанима, јер су Црногорце савладали са 12:10 (2:1, 3:3, 4:3, 3:3). Од овог меча само је потврђено оно што знамо свих ових година: Србија је ватерполо сила. Србија је ватерполо шампион Олимпијских игара!

Ватерполо финале на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру

Хрватска – Србија 7:11 (2:3, 1:3, 2:3, 2:2)

Базен: Олимпијски у Рио де Жанеиру; Судије: Јоргос Ставридис, Петер Молнар

Хрватска: Павић, Бурић 1, Петковић, Лончар, Јоковић, Букић, Мацан, Бушље, Сукно 3, Крапић, Сетка 1, Гарсија 2, Бијач

Србија: Г. Пијетловић, Мандић 4, Гоцић 1, Ранђеловић, Ћук, Д. Пијетловић 2, Никић 1, Алексић, Јакшић, Филиповић 2, Прлаиновић, С. Митровић 1, Б. Митровић

Извор: blic.rs