Шарено окићена јелка постала је симбол новогодишњих празника и новог почетка које се практикују и у културама које не прослављају рођење Исуса Христа. Обичај кићења зимзеленог дрвета датира још из периода старог Рима.

Постоји неколико теорија како је дошло до популаризације кићења јелке у цијелом свијету. У етнолошким записима овај обичај се сматра паганским. Римљани су вјеровали да у јелкама живе духови шума те су за новогодишњу ноћ одлазили да их дарују како би их умилостили. Потом су сјекли младе јеле и доносили их у домове и китили. Зимзелено дрвеће било је подсјетник да ће зима проћи и да ће поново наступити прољеће, пише портал Кликс.

У Пољској се јелка китила с јабукама, орасима, колачићима, шареним папирићима, звијездама направљених од сламки, машницама и шареним вафлима. Неки људи су тада вјеровали да дрвце има магичну моћ која је повезана са сјетвом и успјешним родом у наредној години.

Њемачка, Латвија и Естонија су највише „криве“ за кићење јелке уочи Божића. У тадашњој Ливонији (Естонија и Латвија) Братство црне главе је донијело дрвце за вријеме празника у своје куће и Талину и Риги. Задњи дан празника однијели би дрво на трг вијећнице око којег би братство плесало. Јелку су китили јабукама, орасима, датулама и папирним цвијећем. Након протестантске реформе, јелка се китила у вишим класама да би временом обичај почеле практиковати и ниже класе.

Нијемци су почели китити јелку са скупоцјеним декорацијама у 18. стољећу, и најзаслужнији су за ширење овог обичаја у свијету, Војници су пренијели овај обичај 1815. године у Беч, а у 19. стољећу овај обичај је однијет и преко океана те је стигао и до Русије. Када је војска током француско-пруског рата окитила јелку у војној болници, овај обичај је постао врло популаран. Од 20. стољећа јелку почињу китити и цркве, те се постављају на јавним мјестима у градовима широм свијета.

У САД-у је постао популаран након 19. стољећа када су га донијели Нијемци, а они су га проширили на Канаду.

Сваке године САД произведу до 36 милиона јелки, а Европа 60 милиона јелки.

Неке од легенди кажу да су испред пећине у којој је рођен Исус Христ расла три зимзелена дрвета – кедрово дрво, бор и јела. Када се родио месија, сва дрвећа су се затресла како би га поздравили. Кедар је малом Исусу дао миришљиве иглице, а бор шишарке. Јела није имала плод и заплакала је. Анђео се смиловао и поклонио јој звијезду с неба коју је она спустила пред Исуса. Отуда и вјеровање да се на врх окићене јелке поставља звијезда.

Претпоставља се да се у БиХ јелка званично почела китити у 19. стољећу доласком Аустро-Угарског царства.

 

Извор: klix.ba / 6yka.com