Трошкови живота у БиХ расту из године у годину, а плате стагнирају. Тако је цијена потрошачке корпе четверочлане породице виша од 1.800 КМ према посљедњим званичним подацима ентитетских савеза синдиката, а минималне плате износе 395 КМ у РС-у и 410 КМ у ФБиХ. Четверочлане породице већином спајају крај с крајем, режу трошкове и задужују се како би преживјеле од 1. до 1. сваки мјесец.

Притом, цијене и примања варирају од општине до општине и од града до града, па је у неким дијеловима овај несклад између примања и потрошње још већи.

Према подацима које је објавио Завод за статистику Републике Српске, видљиво је да су највеће плате у овом ентитету исплаћиване у општинама које имају руднике, термо и хидроелектране, те шуме.

Тако се у овом ентитету највећа просјечна плата зарађују у Станарима, око  1.142 КМ, затим у Угљевику, 1.130 КМ, док је на трећем мјесту по просјечним примањима Гацко, у којем је нето плата у 2016. години износила 1.010 КМ.

Плату већу од просјека зарађивали су и грађани Фоче – 976 КМ, те Бањалучани чија је просечена плата износила 962 КМ.

Око 900 КМ су биле просјечне плате у Источном Дрвару и Источном Мостару, те Источном Новом Сарајеву.

Са друге стране, најмање плате су зарађиване у Купресу и то у просјеку 404 КМ, Језеру 559 КМ и у општини Доњи Жабар, у којој је прошлогодишња просјечна плата износила 567 КМ.

Плата изнад републичког просјека, а који је у прошлој години износио 836 марака, зарађивала се у 16 општина и градова Републике Српске, док је чак 48 завршило испод црте, односно просјека.

Када је просјек плата у питању, треба истаћи и то да је она у петогодишњем периоду порасла за само 18 марака, тачније са 818 КМ, колико се зарађивало 2012. године, на 836 КМ, колико се зарађивало у просјеку током прошле године.

Што се тиче износа просјечних нето плата у Федерацији БиХ, њих је недавно истражио портал Пословни свијет. Према њиховом истраживању, највиша просјечна нето плата у Федерацији БиХ је у сарајевској општини Центар и износила је 1.197 КМ, док је најнижа регистрована у Добој-истоку у висини од 532 КМ.

Општина Добој-исток је на неславној првој позицији замијенила Грачаницу, у којој је просјечна плата у 2015. години износила 524 КМ.

Друга по реду с највишом просјечном нето платом је општина Равно, која припада Херцеговачко-неретванском кантону са 1.161 КМ, што је повећање у односу на 2015. год. за 35 КМ.

Посматрано по кантонима, највиша просјечна нето плата у прошлој години била је у Кантону Сарајево 1.018 КМ, али је, након Центра, друга опшина с највишом просјечном платом општина Ново Сарајево са 1.115 КМ, а слиједи општина Стари град у Сарајеву са 1.027 КМ.

Општина с најнижом платом у КС је Илијаш, износила је 638 КМ.

У Зеничко-добојском кантону највиша просјечна плата била је у Какњу – 969 КМ и виша је у дносу на Зеницу за 124 КМ.

Најнижа просјечна плата у ЗДК била је у Жепчу – 545 КМ, а затим у Олову – 613 КМ.

Када је у питању Тузлански кантон, очекивано највиша просјечна плата у прошлој години била је у Тузли – 874 КМ, а слиједе Бановићи са 844 КМ.

Најнижа плата у том кантону је била у Добој-истоку 532 КМ.

У Средњобосанском кантону највиша просјечна нето плата је у Добретићима – 913 КМ, док је у Травнику износила 661 марака. У  Средњобосанском кантону су иначе најниже плате у ФБиХ.

У Херцеговачко-неретванскон кантону највиша плажа била је, у општини Равно – 1.161 КМ, а затим у Граду Мостару 1.042 КМ. У Јабланици просјечна плата износила је 942 КМ, а у Коњицу 766 КМ.

У Ливањском кантону износ просјечне плате предњачи у Босанском Грахову 1.006 КМ, у Ливну 905 КМ, а Купресу 902 КМ.

У Унско -санском кантону је забиљежено да је у Бихаћу просјечна плата 929 КМ, а у Великој Кладуши 738 КМ.

 

Извор: 6yka.com