Piše: Svetlana Palić

Kakav je šamar Portugalac Sa Pinto, trener Crvene zvezde, lupio juče političarima u Srbiji. Ni svestan nije kakvu je lekciju održao establišmentu podnoseći ostavku samo tri meseca nakon što je doveden, znajući da ne može dati rezultat. Upravljački sloj Srbije ima obraz debeo kao đon, oni ne podnose ostavke jer bi to za njih bila – propast, objašnjavaju analitičari.

Najnovija afera zvana „mala matura“ trese Srbiju, ali ministar prosvete Žarko Obradović ni ne pomišlja da podnese ostavku. Testovi iz srpskog i matematike za osmake, koje je trebalo da čuvaju kao da su novčanice, slobodno su se prodavali na ulicama.
– Mada on lično nije delio testove, neosporno je odgovoran, i to po najmanje dva osnova. Loše je izabrao ljude s kojima sarađuje i nije kontrolisao do kraja proces distribucije testova – ocenjuje sociolog Vladimir Goati.
On napominje da je pitanje ostavke stvar moralnog integriteta čoveka, i da je očigledno da, sudeći po brojnim primerima kod nas, naši funkcioneri ne drže do integriteta.
Samo u aktuelnoj vladi, najmanje pet ministara iza sebe ima repove afera zbog kojih bi trebalo bar da razmisle o ostavci. Neki od njih, poput ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, vuku za sobom čak tri afere.
– U svetu se za mnogo manje stvari podnose ostavke. Pre sedam-osam godina, ministar finansija Australije podneo je ostavku jer je u državnom računu imao grešku od svega 1,2 australijska dolara – kaže Goati.

Zašto je našim političarima teško da se sklone, ako se desi afera, za koju su makar i samo komandno odgovorni?

– To je lako pitanje, ali je teško dati odgovor. Jedan od odgovora je da ljudi koji su kod nas u upravljačkom sloju, kad izađu iz njega, nemaju alternativu. Gube moć, prestiž i novac, a toga se lako ne odričete – objašnjava prof. Predrag Simić.

Bilo je i političara u Srbiji koji su podnosili ostavku. Učinio je to Božidar Đelić, bivši potpredsednik Vlade zadužen za evrointegracije. On je obećao da će Srbija u decembru 2011. dobiti status kandidata. To se nije desilo (dobili smo tri meseca kasnije) i mada nije mogao da utiče na odluke EU, Đelić se povukao.
– Ima pored njega i drugih primera, kao što su guverneri Radovan Jelašić ili Dejan Šoškić, pa i cela vlada Vojislava Koštunice je podnela ostavku. Ali to su samo izuzeci koji potvrđuju pravilo – ocenjuje analitičar i bivši ambasador Ivan Vujačić.
On kaže da na Zapadu političari podnose ostavke iz osećanja odgovornosti ili ako se ne slažu s politikom.

– Logično je da kad se ne slažete s nekom politikom, odete iz vlasti, ali kod nas to ne biva. Naši čak javno govore da se ne slažu, a ne podnose ostavke. Politika je dobro uhlebljenje i pitanje je šta bi mogli drugo da rade kad ne bi bili u politici – kaže Ivan Vujačić.

 

Tranzicija ne poznaje kodeks
– U Nemačkoj najbolji đaci ne idu u politiku. Oni koji su završili studije sa najvišim ocenama nalaze posao u privatnom sektoru, u biznisu. Ostavke su tamo veoma česte. Prošle godine je i predsednik države Kristijan Vulf podneo ostavku. U zemljama tranzicije kao što je naša to se još ne može očekivati jer nemamo razvijen kodeks odgovornosti – ocenjuje Ognjen Pribićević, analitičar i bivši ambasador.

Blic Online 20. jun 2013.