Телекомуникацијске услуге, гријање, застарјела дуговања, неисправни производи, туристички аранжмани, медицинске услуге, само су неки од проблема на које су се потрошачи у БиХ жалили онима који се баве њиховом заштитом.

Иако су посљедњих година потрошачи више упознати са својим правима, како кажу у удружењима потрошача, и даље је то веома скромно и купци, како кажу, не треба да посустану пред трговачким манипулацијама.

Мелиса Ј. каже да је недавно била без интернета десетак дана јер јој је прегорио рутер па је морала чекати да сервисер поправи производ, а тек након што се није могао поравити добила је нов уређај.

„Заправо нико ме није питао желим ли сервисирати производ и бити без рутера неколико дана. То се ваљда подразумијевало, а ја сам касније сазнала да сам имала право одмах тражити нови или замјенски производ“, казала је она.

У Удружењу „Реакција“ из Бањалуке кажу да током цијеле године врше евиденцију жалби, а грађани се јављају чешће него лани, иако они пружају услуге и трговцима који имају неке недоумице.

„Најчешће жалбе у вези су са телекомуникационим услугама и оним од општег економског интереса. Доста грађана тражи савјете у вези с ‘Топланом’, јер не могу да ступе у контакт са службом за рекламације. Поред тога, цијене на рафама не подударају се са цијенама на каси, због чега грађани реагују, а 2015. године је било нешто више рекламација на обућу у односу на 2016“, кажу у „Реакцији“.

Истичу да је закон јасно прописао даље кораке и да су они на услузи како би грађанима помогли да остваре своја права. Ако заједно не успију остварити комуникацију или остварити права, са документацијом се обраћају Републичкој тржишној инспекцији.

„Има ту и неправилности, нпр. књиге рекламација не буду изложене на видном мјесту, а ми смо неколико пута реаговали у таквим ситуацијама. Прије су се људи мого више устручавали јављати, међутим, стање је нешто боље. Ако постоји добра координација између потрошача и надлежних органа, лакше је отклонити проблеме који се јављају“, додају у Удружењу.

Муриса Марић, из Удружења „Дон“ у Приједору, потврдила је да су се и овом удружењу грађани највише жалили на економске пружаоце услуга те застарјела дуговања, која се годинама вуку по судовима.

„Комунални предмети леже по неколико година, што се хитно треба мијењати и то је на неки начин обиљежило годину. Други актуелан проблем су телекомуникацијски оператери, који не поштују уговоре те нуде робу сумњивог квалитета“, каже Марићева.

Истиче да различити производи бијеле технике па чак и возила долазе неисправни, а иако постоје гаранције, трговци потрошачима углавном нуде сервисере с којима имају уговор, али да није дужност потрошача да зове сервисера.

„Такође, имали смо примједбе и на обућу, туристичке аранжмане, а ове године имали смо примједбе и у домену медицинских услуга“, казала је Марићева.

Истиче да се права купаца занемарују те да потрошачи никако не смију пасти под утицај трговаца и да треба да знају своја права.

„Купци треба више да се информишу јер до нас не дође велики број жалби. Они попуњавају интерне обрасце које им понуде трговци, умјесто књиге рекламација“, истакла је Марићева.

Марин Баго, предсједник Удружења за унапређење квалитета живљења „Футура“ из Мостара, казао је да активизам потрошача поводом заштите њихових права треба да буде на вишем нивоу.

„У овој години имали смо доста притужби грађана, а велики број њих се односио на економске пружаоце услуга. Активизма никада неће бити довољно. Одређени број жалби одмах се ријеши након дојаве купаца, али постоје и оне ствари када купац жели да неко у његово име подноси тужбе за лоше добијене услуге и купљене производе“, рекао је Баго.

Грађани бирају опцију коју желе

Грађани имају три могућности ако је производ неисправан, а сами треба да изаберу коју варијанту желе:

  1. Тражити поврат новца + фото: поврат новца
  2. Тражити замјенски производ + фото: замјенски производ
  3. Тражити сервисирање покварене ствари или уређаја + фото: сервисирање

Извор: Независне новине