У Гинисовој књизи рекорда пише да је у Монтани 1887. године пала пахуља широка 40 цм, а „дебела“ 20.

Да ли сте се икада запитали у ком граду пада највише снијега? Гдје је зими најхладније? Ко због ниских температура бјежи у Мексико?Зашто Наполеон није волио мраз? Добро се утоплите и наставите да читате.
Најхладније годишње доба крије многе тајне попут оне да су по њему у англосаксонској култури бројане године, па је дијете, на примјер, било двије зиме старо. А у Британској Колумбији, чак и данас, припадници индијанског племена Квакиутл на почетку зиме мијењају имена у она својих предака јер сматрају да ће их то заштитити од духова покојника који се, вјерују, враћају у овом периоду године.

И не плаше се само Индијанци зиме. Неки људи пате од хионофобије – страха од снијега, посебно од заробљености у ињему. А уплашили су се и војници у утврђењу Форт Кеог у Монтани те давне 1887. године, 28. јануара када је с неба пала пахуља широка 40 центиметара, а дебела 20. Дјелује немогуће, али ријеч је о највећој забиљележеној пахуљи на свијету према Гинисовој књизи рекорда.

Падао је, ипак, снијег и тамо гдје га не замишљате – од Сахаре до Хаваја. Прије шест година, због неуобичајено хладног фронта са Антарктика, стигао је и до једног од најсувљих подручја на свијету, пустиње Атакама у Чилеу. Али све је то „смијурија“ за Амори у сјеверном Јапану који, са просјечних осам метара снијега сваке године, носи титулу најсњежнијег града на планети.

А када у урбаним подручјима падне неуобичајено много пахуља, челници градова се хватају за главу јер количина сњежног покривача премашује могућност града да се са њим избори. Тада се снијег обично одвози на удаљена паркиралишта и друге широке, отворене просторе да „чека“ љепше вријеме. Током неуобичајено сњежних сезона, градови су били принуђени да га одлажу и у океан, што је изазвало критике заштитника животне средине. Неки градови одлучили су да набаве машине које помоћу вреле воде топе 30 до 50 тона снијега по сату. Али, не само да је ово рјешење скупо, јер једна машина кошта око 200.000 долара, већ и угрожава екологију, зато што се потроши чак 230 л нафте за 60 минута.

Русија има више проблема са мразом. За неславни рекорд најхладније земље на свијету заслужан је Сибир у ком се 1974. године температура спустила на -71 степени Целзијусових. Надалеко познате руске зиме толико су екстремне да служе и као одбрана од рата. Па тако, цар Александар I није желио да уђе у мировне преговоре са Наполеоном, него је пустио да зима уради своје и отјера француске освајаче. Међу првих пет најхладнијих земаља свијета су и Канада, Монголија, Финска и Исланд. Оне, ипак, имају тропску температуру ако се упореде са Антарктиком, гдје је на станици Восток 1983. године измјерено -89 степена Целзијусових, што је најнижа икад забиљежена температура.

А ако данас ухватите себе како кажете да је вријеме лудо, треба да знате да је 10. јануар 1911. године у Јужној Дакоти освануо са пријатних 12 степени Целзијусових, да би у року од само 15 минута, температура пала на -13 степени. Ријеч је о најбржем температурном паду у историји.

Такве шокове не доживљава један инсект на Новом Зеланду, који се потпуно замрзне када температуре падну да би се, кад отопли, одледио и наставио са својим активностима као да ништа није било. Његов колега из Сјеверне Америке краљевски лептир лети у Мексико и тако постаје једини инсект који сваке године мигрира у топлију климу удаљену 4.000 километара.

И на крају, наука је потврдила оно што сви добро знамо из праксе: Сњешко Бијелић се најбоље прави од влажног сњега. Идеални однос сњега и воде је 5:1, израчунали су научници. А највишег су направили становници Бетела у америчкој држави Мејн у фебруару 1999. године. Био је то импресивни Сњешко висок чак 35 метара.

Извор: Глас Српске