Iz grada u selo, jer tamo je ljepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova djeca treba da odrastaju u prirodi.

Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.

Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamijenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.

Prije 10 godina ovdje je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je vidjela.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

„Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mjestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima“, kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mlijeka može lijepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtjevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

„Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim“, ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa djecom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovdje veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavanja u gradu.

„Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici“, napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

 

Izvor: RTS