Profesionalni gluvator, kako je sam sebe nazivao, bio je najveći umjetnik u seciranju skeleta ljubavi. Kao reporter, kroz dvogled, zabilježio je sve što smo svi ponekad osjetili, a nismo uspjeli da formulišemo.

Početkom marta puni se deset godina od smrti „najbeogradskijeg“ pisca, ponositog Hercegovca, hroničara noći i ljubavi, svakako jednog od najvećih srpskih književnika.

Momo Kapor (1937-2010) bio je poseban čovjek: najbeogradskiji, a rođen u Sarajevu, deklarisani Hercegovac, porijeklom iz sela Mirlovići kod Bileće; pisac, a slikar; cinik, a romantik. Upravo zato su njegove priče toliko pune boja, pripovjedane sa naročitim umjećem skiciranja svakodnevnice u nešto fascinantno.

Kafane na Vračaru i dalje kao da samo čekaju da Momo uđe, a neke druge Une i dalje slamaju srca svojih profesora. Njegove knjige i dalje su među najčitanijima, možda zato što su pune ljubavi.

Stalno je Momo pričao o nekim ljubavima. Ponekad ushićeno, ponekad melanholično, najčešće u strahu da ne primetimo najzad kakav je to bio idelista!

Danas vas podsjećamo na njegovih 10 najljepših citata.

– Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.

Foto: Prinscreen/Una

– A šta je to – ljubav? Kad gledaš u zvezde bez razloga i kad podeliš žvaku i kad pokloniš cvet i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kad podeliš sa njim gumu za brisanje na dvoje i kad mu das jedan liz! Kad nacrtaš srce i unutra upišeš vasa dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam šta je!

– Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.

Printskrin: Youtube / RTV YU Eco

– Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.

– Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.

Foto: Wikipedia / Rado Stoyanov
Foto: Wikipedia / Rado Stoyanov

– Kada smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u našim očima. Kada poželimo nekog drugog, onda se smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle izvesnog vremena i žive, uglavnom, bez ljubavi, a da im ništa naročito ne smeta.

momo3

– Teško onome kome se, posle mnogo godina pruži prilika da provede noć sa nekom od svojih najvećih ljubavi koju nikad nije takao! Ostaće bez ičega u srcu, siromašniji za jednu najlepšu bajku. Kada se uveri da se ne razlikuje od drugih žena, da nije ni bolja, ni lošija, tačnije da nije bila ni iz bliza vredna onolike patnje, i da joj je svu vrednost koju je posedovala ustvari rasipnički poklanjala samo ta neuzvraćena ljubav. Hoću svoju ljubav natrag!Foto: Momo Kapor - Beogradjanka

– Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?

– Zanimljivo je da ljubavna pisma čuvaju najčešće i najduže žene kojima život nije ispunio ono što su očekivale. Pisma izmešana sa fotografijama, na kojima su sve starije i sve neutešnije (fotografisani kaleidoskop poraza), poslednji su dokaz da su nekada bile voljene i tražene, da su ih vredni ljudi preklinjali za malo milostinje u obliku ljubavi.

momo 4

– Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce.

HP / Telegraf.rs , februar 2020.