Da hrono ishrana s razlogom dobija sve više poklonika pokazuje novo britansko istraživanje koje potvrđuje, da nije važno samo šta jedemo, već i kada. Neredovni obroci doprinose gojaznosti i povećanom krvnom pritisku, pa autori istraživanja preporučuju da saveti o vremenu konzumiranja određenih namirnica treba da budu uključeni u nacionalne vodiče za ishranu.

Pa tako, dan treba početi čašom vode u koju, za detoksikaciju, možete dodati nekoliko kapi limuna. U osam doručkujte ovsenu kašu sa mlekom ili jogurtom, bogatu vlaknima koja će vas zasititi na nekoliko sati. Jutro je najbolje vreme za ugljene hidrate jer kad se unose kasnije u toku dana, veća je verovatnoća da će biti pretvoreni u masti. Sat nakon doručka popijte kafu, nikako ne na prazan stomak jer izaziva nervozu. U deset sati treba jesti bundevine semenke, u 11 časova celer, a u 12 ručak zasnovan na proteinima, na primer, losos i salatu.

Voće ne treba jesti odmah nakon ručka, pa se u 14 časova počastite borovnicama, u 15 sati bananom, sat kasnije smutijem od cvekle i đumbira. Pravi izbor za kraj radnog vremena je sušeno voće, pogotovo ako nakon posla idete u teretanu. U 18 časova možete popiti čašu piva, u 19 špargle, a u 20 časova ćuretinu sa pasuljem. Pred spavanje možete popiti čašu vina, a u 23 časa trešnje jer sadrže melatonin, hormon koji poboljšava san.

Autori istraživanja upozoravaju da je reč o okvirnoj satnici koja pokazuje kada je najbolje jesti određenu grupu namirnica, što, naravno, ne znači da ćete konzumirati sve navedeno.

Izvor: rtvbn.com