У нашу редакцију стигло је саопштење за јавност удружења дјеце погинулих бораца ,,Насљеђе“.

Саопштење преносимо у цјелости:

Саопштење за јавност

,,Ево се навршило 23 године од смрти нашег младог јунака Александра Маслеше.

Служен је помен на споменику подигнутом њему у част, испред стадиона малих спортова који носи његово име. Он је своје име уписао у вјечност жртвујући живот за свој народ, родну груду, слободу. Он и сви наши јунаци који дадоше несебично своје животе.

 

А КАКО СМО ИМ СЕ МИ ОДУЖИЛИ, ДАНАС И СВЕ ДАНЕ ПРИЈЕ? ЗАБОРАВОМ И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ.

 

С тога понављамо наш позив и понављаћемо га док смо живи.

 

Позив на сјећање …

Након два велика рата, дође доба новог страдања. За разлику од оног претходног, народ би једниствен. Стаде и старо и младо, једно уз друго и избори се за слободу, за будућност, за отаџбину Српску. Борба би крвава, земља изрована биткама, а срца трагедијама. Опет нас је слобода коштала, као и много пута прије, али жалило се није. Бар тада и веома кратко послије…

Битке су створиле хероје, живе и мртве и помислио би неко, овај пут ћемо другачије. Одаћемо им почаст какву заслужују. Учићемо дјецу истини, јер овај пут је не морамо ни од кога крити. Да расту и знају, да поштују своје насљеђе и преносе га даље. Учићемо и говорити, ал не да би се мрзило, већ да нам се не би поновило. Чуваћемо, градићемо и чинити је бољом, најбољом, отаџбину једину.

Ал клице старог коровног заборава, опет исклијаше. Главе се погнуше и народ заборави. Своју борбу, хероје, јунаке, истину и све за што су се борили. Заборавише дјецу своју учити, насљеђе чувати. У том забораву се подјелише и једни на друге окренуше. Од своје отаџбине пустош направише и док је венула нијемо посматраше.

Ми, дјеца оних који погинуше, за отаџбину и будућност свих нас, не смијемо и нећемо заборавити. Увијек гласно ћемо зборити и нашу дјецу учити. Ко су им били ђедови, за шта су се борили и погинули. Ко су им били саборци и како је народ био као један док се стварала Српска. Градићемо је својим дјелима и учинити да буде најбоља. Учићемо их да је и они граде, да чувају крвљу стечен мир, да не мрзе,већ да воле, ал никад да не забораве.

Позивамо све којима је Српска у срцу, да се сјетите, да не заборавите и своју дјецу истини да учите. Заборав неће донијети добро никоме. Донијеће само зло и подјеле. Будемо ли заборавили своју историју и јунаке, заборавићемо сами себе…

 

 

Сјећање на оне узрастом мале, ал срцем дивове…

Сјећање на јунаке …

Нека им је вјечна слава…

АЛЕКСАНДАР МАСЛЕША (1976-1995)

РАДОМИР ЋУРТОВИЋ (1976-1994)

ЈОВО БАШИЋ (1976-1994)

СПОМЕНКО ГОСТИЋ (1978-1993)

ИГОР КИСИЋ (1980-1994)

…и свим погинулим борцима Воојске и МУП-а Републике Српске.“

 

УДПБ Насљеђе