Koliko platana ima u Trebinju? – pitao je jedan profesor studenta. Zavladao je muk. Profesorova reakcija na izostanak odgovora je bila – vraćeni indeks. I to bez objašnjenja. Jer, u gradu platana mora da se zna čarobna brojka koja ga određuje – 16!

 

Toliko ima ovih stabala, stoletnih „stanara“ hercegovačkog mesta, smeštenog u podnožju Leotara, na obodu Trebinjskog i Popovog polja, na obali Trebišnjice. Trebinjci ponosno „mašu“ i sa brojem 260, koji govori koliko ovde ima sunčanih dana, zbog čega je Trebinje poznato i kao grad sunca, a njegovi meštani (oko 25.000) kao uvek veseli i prijatni domaćini.

Ima u njima one prave mediteranske duše koju duguju blizini Jadrana. Na nešto manje od 30 kilometara nalazi se Dubrovnik, a do Herceg Novog ga deli 40, pa je Trebinje mnogima mesto u koje se pre letovanja svraća bar na kafu. Ima i onih koji mu se redovno vraćaju, jer je njegova lepota neosporna.

Od serije „Ranjeni orao“ sve je više znatiželjnika koji bi da se prošetaju „Anđelkinim“ mostom, zavire iza kapija njene kuće i vide sve one sokake na kojima je snimao Zdravko Šotra. Trebinje je, naravno, mnogo više od staza koje je uhvatila ova priča, ali je istina da ga je popularizovala i skrenula pažnju na njene turističke potencijale.

Naziv grada potiče od reči Travunia, što asocira na vizantijsko područje koje je do 1355. godine bilo pod upravom Srba, potom se nalazilo u sastavu proširene srednjovekovne bosanske države pod kraljem Tvrtkom Prvim, a onda je 1482. doživelo sudbinu čitave Hercegovine, koju su pokorili Turci. I bilo je njihovo do 1878, dok grad na Trebišnjici nije postao austrougarski, a od 1918. u sastavu Kraljevine SHS, pa Jugoslavije. Rat između naroda bivše SFRJ devedesetih godina, posle kojeg je pripao Republici Srpskoj, nije ga zaobišao, ali su građevine koje su tada stradale, obnovljene. Sačuvan je uticaj svih kultura koje su se na ovom prostoru mešale, sa mediteranskim šmekom na koji podseća arhitektura, ali i miris mandarina, limuna, maslina, šipka, smokve, lavande…

trebinje 1

Na proleće, kada platani posađeni još 1890. godine ozelene, centar Trebinja može da parira najlepšim gradovima Evrope. Austrougarski stil građevina daje neku gordost gradu, ali duh Jadrana mami na hedonističko ispijanje kafe u baštama kafića smeštenim pod krošnjama drveća. Cene su više nego pristojne, pa za manje od evra (ili dve konvertibilne marke), možete da popijete piće gde god da sednete.

Odmah u centru je Dučićeva ulica i spomenik velikom pesniku i ambasadoru, koji je obožavao rodni grad i mnogo činio da ga učini posebnim. Jovan Dučić ima svoj park, jer se o njemu za života revnosno brinuo, poklanjajući mu sadnice o kojima su drugi parkovi mogli samo da sanjaju. Zbog njega je u Trebinju 1934. „osvanuo“ i spomenik Njegošu, prvi u svetu podignut crnogorskom vladiki.

NAJVIŠE SPOMENIKAU BIH Prvo mesto na listi sa najviše nacionalnih spomenika u Bosni i Hercegovini zauzima Trebinje. Od njih 88, Arslanagića most ima izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost, ali tu su još i zgrada Gimnazije „Jovan Dučić“, Crkva Preobraženja Gospodnjeg, Vila „Lastva“, Careva džamija…

On je na zidinama Starog grada postavio i figuru kraljice Jelene Anžujske, koja je zbog dobre klime mnogo volela ovaj kraj i na Trebišnjici sagradila dvor. Dučić je 1938. podigao i spomenik posvećen herojima palim za slobodu, a gradska gimnazija ponosno nosi ime ovog Trebinjca, koji je pisao čuvena „Jutra sa Leotara“. I zaista ima nešto posebno u ovoj planini visokoj 1.224 metra, koja se nadvija nad Trebinjem i koja je Dučića inspirisala na sve one ispisane mudrosti.

trebinje 2

Stari grad – Kastel je atrakcija sama po sebi, sve je tu kao u nekom vremeplovu, jer kakvu sliku mogu da vam dočaraju kaldrma, kapije od kamena, drvene ograde… Na jednoj kamenoj kući sa brojem 117, koja će vas privući drvenom klupicom i istim takvim vratima, videćete tablu na kojoj piše „Anđelkina kapija“, a pored je skica dame sa šeširom. Tu je živela glavna junakinja „Ranjenog orla“, pa turisti vole da se slikaju ispred kuće. Najveće zdanje među zidinama Kastela pripada Muzeju Hercegovine sa uvek odličnim postavkama.

24-putovanje-(2)

Koliko je Trebinje lepo, pomalo bajkovito i veoma šarmantno, najbolje se vidi sa brda Crkvine na kojem se nalazi Hercegovačka Gračanica, manastir koji je urađen kao verna kopija istoimenog kosovskog. U Turističkoj organizaciji kažu da oko 100.000 turista svake godine poseti ovaj hram posvećen Presvetoj Bogorodici. Sagrađen je pre 15 godina, a u njega su iz Amerike preneti Dučićevi posmrtni ostaci, jer je pesnikova želja i bila da bude sahranjen u rodnom gradu. Prizor koji ćete ovde, ali i odavde zateći je fascinantan. Leotar i brda deluju tako gorostasno, a dole se pruža slika na Perovića, odnosno Arslanagića most sa sedam lukova, koji je 1574. godine izgradio Mehmed-paša Sokolović, kao sponu između centralne Bosne i Herceg Novog, preko kojeg se odvijala sva trgovina.

24-putovanje-(4)

Ime je dobio po Arslan-agi koji je imao pravo da naplaćuje mostarinu na Trebišnjici, a 1993. preimenovan je u Perovića most. Mnogi se slažu da Trebinjci nisu subjektivni kada za njega kažu da je lepši i od čuvenih mostova u Višegradu i Mostaru, kao što ponosno gledaju i na reku koja teče kroz njihov grad. Zelenija im je i oku prijatnija i od Drine i Neretve, iako je činjenica da više nije takva lepotica za kakvu je važila. Trebišnjica je inače najveća ponornica na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi. Trebinjci najviše uživaju na izvoru Studenac na ovoj reci, jer je odlično mesto za piknikovanje, a stari dolap koji je pokretao vodenice, daje mu neki poseban šarm.

LASTVA ZA RIBOLOVCE Nedaleko od grada se nalazi popularno izletište Lastva, smešteno na obalama Lastvanskog jezera, koje je posebno privlačno za ribolovce. Meštani rado odlaze i do izletišta Jazine, a na listi turističke ponude je i Zubačka Ubla, poznata kao domaćin Velikog narodnog sabora.

Trebinje je najlepše na proleće i u jesen, mada je zbog mediteranske klime uvek gostoprimljivo. Najviše ljudi ga „opkoli“ u vreme Dučićevih večeri poezije, kada postaje prestonica pisane reči. Da Trebinjci drže do kulture govori i tradicionalni Festival festivala, smotra pobednika svih festivala amaterskih pozorišta u regionu, a da je grad sporta, potvrđuje Košarkaški kamp „Dejan Bodiroga“, koji okuplja velikane košarke.
Ne treba zaboraviti i da je Trebinje grad vina, jer su njegovi vinogradari bili na glasu još u doba Habzburgovaca, koji su ovaj region proglasili najpogodnijim za uzgajanje sorte žilavka. Vina koja su pravili pila su se na bečkom dvoru, a prvi kontingent izvezen je 1883. godine preko Trsta u Evropu. Godine su prohujale, ali dobar glas još se drži. Zato i danas svako ko svrati u grad platana i sunca, poželi da u nekoj sunčanoj bašti ispod stoletnog gorostasa popije čašu dobrog vina.

trebinje 4

 

PRAVOSLAVNI MANASTIRI
Jedna od znamenitosti ovog kraja koju turisti rado posećuju je manastir Tvrdoš, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Smešten je uz samu reku, četiri kilometra nizvodno od Trebinja, u selu Tvrdoš. Osnovali su ga car Konstantin i njegova majka Jelena, a danas predstavlja sedište Zahumsko-hercegovačke episkopije. Nedaleko od grada je i manastir Duži, a lepo je posetiti i Petro Pavlov manastir, u čijoj se blizini nalazi Pavlova pećina.

trebinje 5

Izvor: novosti.rs