За туристичке раднике познавање енглеског језика јеmust have”, или, како би ми то жаргонски превели – “под морање”. Ипак, многи који раде се гостима из иностранства, барем у Требињу, муку муче док се споразумију. То су нам рекли и туристи с којима смо разговарали. Често им у ресторанима, или продавницама, у помоћ прискачу Требињци који се ту случајно затекну.

Осмијех врло често упали и на пијаци која је постала једна од турситичких атракција. У борби против језичких баријера овдје је кључна сналажљивост.

“Како се споразумијевамо, па да вам кажем покажемо ми мало прстом покажу они и мало по мало али се споразумијемо, каже Јелена Јокишић, продавач.

И ми смо направили мали експеримент. Како каже наш народ “правили смо се Енглези”. И то са резервацијом.

“Наравно да је познавање страног језика, енглеског поготово, јако битан фактор, код конобара поготово јер управо је он тај који остварује директан контакт са гостом”, истиче Југо Деретић, власник ресторана “Студенац”.

По подацима из 2016., 67 одсто туриста који су посјетили Требиње су странци. Прва станица, обично, им буде Инфо центар Туристичке организације. Тамо кажу – што више језика знаш, то боље.

“Тако да ћемо се ми трудити да ниво енглеског, а зашто не и осталих, буде на што већем нивоу у годинама које долазе”, рекао је Марко Радић, директор ТО Требиње.

Прошле године, међу страним гостима предњачили су Турци. Зато се у Требињу шале и кажу – не морамо на скупе курсеве, научићемо турски гледајући серије.

Извор: atvbl.com