Раније смо у више наврата писали о графитима у Требињу и Херцеговини. Видео прича РТРС-а о графитима, умјетност или вандализам?

Посљедњих година у нашим градовима навијачки графити све су присутнији, као начин на који навијачке групе шаљу одређене поруке или дају подршку клубовима. Међутим, када се у томе преврши мјера, онда се све претвара у проблем.

Они мијењају изглед јавних површина, насеља, градова, постали су свеприсутни. Неки носе једноставне навијачке слогане, неки су графички захтјевнији, на појединима су неоспорне спортске величине, али су бројнији они на којима се осликаним портретом или натписом одаје пошта младићима који су изгубили живот управо у навијачким сукобима. Младић чије је име

Не улазећи у суштину поруке коју носе, осим оних лијепо осликаних и естетски прихватљивих, много је навијачких порука тамо гдје им није мјесто, гдје само кваре изглед објекта и наносе штету, свакоме, па и клубу у чије су име наводно исписани. Младићи са спрејом у руци често не знају ни састав тима чије име исписују, али тражећи идентификацију и некакву припадност упорно шарају.

Члан Скупштине ФК Црвена звезда Бранислав Рупар каже да се љубав према клубу показује одласком на утакмице и правим навијањем, а не шврљањем по зидовима.

У сваком случају, за оне захтјевније ликовне подухвате потребна је сагласност надлежног градског одјељења. Тамо би посебно формирана комисија, по пријему захтјева, требало да оцијени изглед и поруку коју неки мурал носи.

Марко Рикало, начелник Одјељења за урбанизам и просторно уређење Требиња, каже да навијачке групе не подносе такве захтјеве.

Рупар каже да када је ријеч о изгледу графита треба разликовати оне које имају одређену умјетничку ноту од „обичних жврљотина“.

Још од античких гладијатиорских арена, па до данашњих фудбалских стадиона, људи на различите начине показују своју наклоност према такмичарима и клубовима. Хулиганство и насиље екстремни су облици испољавања навијачких емоција. Знатно ниже на тој скали је осликавање навијачких графита и мурала на јавним површинама. Они су, свиђало се то свима или не, постали дио урбане навијачке субкултуре, и све је добро док стиснуте песнице остају само насликане на зиду.

 

Извор: РТРС