Православно гробље на Бјелушинама, у Мостару, национални је споменик Босне и Херцеговине, али у себи крије и један потпуно јединствен феномен – неколико стотина година гробови су окретани супротно обичајном правилу. Вјероватно је разлог томе наредба османских власти да положај крстача буде такав да се не види из центра Мостара.

О овом заиста необичном детаљу, али и историјској вриједности гробља на Бјелушинама новинари портала Klix.ba разговарали су с мостарским парохом Радивојем Круљом.

„Гробље је настало кад и град Мостар који није значајно ни постојао до доласка османских освајача. Кад су Османлије освојиле Херцеговину 1482. године Благај који је био центар и главни град Херцеговине губи на важности и од тог периода се почиње развијати Мостар. Мостар је основао велможа херцега Стјепана Косаче, Радин или Радивоје 1454. године, а први попис становништва су направили Турци. Они наводе да је по њиховом доласку у Мостару живјело 19 домаћинстава и један нежења. Гробље на Бјелушинама датира из тог периода“, изјавио је парох Круљ за портал Klix.ba.

Једна сачувана крстача датира из 1499. године, знатан број их је из 16. вијека, солидан број из 17., а највише их је из 18. вијека и нешто мање из 19. јер је тада формирано гробље око Старе цркве.

„Увијек се крстаче, односно гробови, окрећу у правцу исток-запад, а на овом гробљу су окренути супротно, сјевер-југ. Немам ниједан вјеродостојан документ зашто је то тако, осим два предања. Једно говори да турски освајачи нису жељели да се из града, када се гледа према истоку и брду, види знак крста. Кад погледате то заиста тако дође и звучи логично“, прича нам Круљ.

Друго предање говори да су крстаче окретане према старој цркви која је изграђена 1630. године, али је прва теорија некако више прихваћена.

„То је доста риједак феномен, на нашим просторима, али и шире нисам чуо да су игдје људи сахрањивани овако, као што видите на другим околним гробљима. То гробље носи назив и Пашиновац, што се може довести у везу с неким од паша који је имао тај захтјев да се гробови окрећу супротно од обичаја“, истиче парох Круљ.

Крстаче су и данас у солидном стању, за што се посебно може захвалити чувеном историчару умјетности Радомиру Станићу који је „мостарски зет“.

„Станић је шездесетих година живио у Мостару и занимао се за тај локалитет те је направио буквално фотографију сваке крстаче. Осим тога, он је детаљно описао и прочитао шта пише на крстачи. Ускоро из штампе излази монографија Старог гробља у Мостару, које се састоји од двије гробљанске цјелине, ове о којој причамо – Пашиновац и оне издвојене која носи назив Бјелушине“, каже Круљ.

Ово вриједно гробље угрожава ерозија тла, поток Дроњо или Суходолина који рубни дио гробља претвара у клизиште, па се у земљи могу пронаћи кости умрлих. Круљ нам говори да је активно неколико пројеката који би требали сачувати и ревитализовати овај споменик.

 

Извор: Klix.ba