Недавно истраживање проведено над 600 000 људи који раде и по 55 сати седмично показало је да су више изложени ризику од срчаног удара него људи који раде између 35 и 40 сати седмично.

Имајући ово на уму, Шведска је подузела корак према увођењу 6-сатног радног дана, а компаније диљем земље већ су имплементирале ову промјену. Шведска је, наиме, прије годину дана започела с увођењем краћег радног времена у појединим подузећима како би се анализирао учинак рада на пословање подузећа и саме запосленике, пише Сциенце Алерт.

Резултати нису превише изненађујући. Осмосатно радно вријеме није учинковито онолико колико људи мисле. „Велики је изазов остати фукусиран на важне задатке осам сати дневно. Радни дан обично ‘разбијамо’ активностима и паузама како бисмо га учинили више подношљивим. Истовремено, то нам отежава организацију приватног времена“, каже Линус Фелдт, ЦЕО штокхолмске компаније Филимундус.

Прошле године ова се твртка пребацила на 6-сатно радно вријеме и од тада, каже Фелдт, ‘не гледају унатраг’. „Желимо проводити више времена с обитељима, учити нове ствари и више вјежбати. Желио сам видјети је ли то могуће остварити“, каже.

Како скраћено радно вријеме не би утјецало на продуктивност, Фелдт је замолио запосленике да се суздрже кориштења друштвених мрежа и других ‘ометала’ на радноме мјесту, а састанци су сведени на минимум. „Сада, мој је дојам да се лакше фокусирати на посао, а свеједно вам још увијек остаје довољно енергије за све што планирате обављати у своје приватно вријеме“, истиче.

Ова промјена темељи се на идеји да ће запосленици бити мотивирани одрадити више посла у краћем времену. Фелд потврђује да је разина продуктивности остала једнака, али су запосленици зато постали сретнији и више одморни, а значајно су смањени и њихови међусобни конфликти или трзавице.

Твртка Филимундус без сумње се угледала на неколико Тоyота сервисних центара у Готхенбургу, који су се на 6-сатно радно вријеме пребацили прије чак 13 година, откада биљеже и боље расположење својих запосленика те боље пословне резултате. „Краће путују на посао, већа је искористивост стројева а мањи трошкови – сви су сретнији“, каже директор Мартин Банцк и додаје како је профит порастао за 25 посто.

У вељачи ове године Свартедаленс умировљенички дом у Готхенбургу такођер је увео 6-сатни радни дан за своје медицинске сестре, без смањења плаће. Планирају експериментирати до краја ове године како би утврдили је ли запошљавање 14 нових људи, потребних да се покрију смањени радни сати’, побољшало услугу скрби и морал запосленика.

Њихов експеримент инспирирао и остале: у локалној болници ортопедска кирургија већ се пребацила на 6-сатни радни дан, као и лијечници и медицинске сестре у два болничка одјела на сјеверу.

Иако сретнији запосленици пуни енергије не спадају у ‘знанствени доказ’ да је краће радно вријеме боље, постоји низ знанствених доказа који потврђују да је 8-сатно радно вријеме непродуктивно, а и штетно за здравље.

Студија објављена у медицинском часопису Ланцет анализирала је 25 студија које су проучавале здравље 600 000 испитаника из Сједињених Америчких Држава, Еуропе и Аустралије у периоду од 8.5 година. Резулати су показали да људи који раде 55 сати тједно имају 33 посто већи ризик од срчаног удара него запосленици који раде између 35 и 40 сати тједно. Такођер, њих 13 посто изложено је већем ризику од кардиоваскуларних болести, док је друга засебна студија потврдила да 49 радних сати тједно доводи до слабијег психичког здравља, особито код жена.

Ако томе додамо анализе студија које потврђују да је радно вријеме од 9 до 17 сати потпуно неприлагођено нашем природном биоритму, очито је да чврсти аргументи за промјену постојећих увјета итекако постоје!

Извор: 6yka.com