Печење се не сматра брзом храном. Али ако један Страгарац оспособи свој аутомобил за вожњу, биће то вероватно прва покретна печењара у Србији, а свакако најбржа.

Мештани Страгара на свадбу не крећу без печеног прасета. За њега мора да се нађе место у колима. Али Драган је отишао даље. Од свог аутомобила направио је покретну печењару.

„Имам три БМВ-а и један је скоро расходован и хтео сам да га продам, а на отпаду су ми давали 100 евра. И ја, без везе ми падне на памет, боље као мангало да га направим него да га дам за 100 евра“, прича угоститељ Драган Радичевић.

Драгана у овом крају сви зову Буђа. Кафану држи већ 20 година, а пре месец дана одлучио је да испроба и испече прасе у аутомобилу.

„Ма, решио сам по сваку цену, нисам хтео од њега да се одвојим, позвао сам једног мајстора, нацртао сам како треба да изгледа отприлике, варили смо заједно, радили, урадили изолацију и направили“, истиче Драган.

Исекли су ауто и претворили га у печењару. И све то за 15 дана. Толико је било потребно да настане шумадијски прасеторијум, како га мештани од милости зову.

„Помоћу мотора, редуктора, горе је пренет на зупчанике и ланац који окреће. Ражњеви су класични, обични ражњеви. Он је урађен са стране и поплочан са туглама, које не могу да изгоре и које држе велику топлоту. Ево, ово је исечено како треба да изгледа, ма естетика и то је то“, објашњава радник Срђан Марковић.

Доста је коштало, прича Драган. „Око 700 евра је изашла изолација и рад и стакла, која трпе температуру и до 400 степени“.

„Јесте, атракција је, сви снимају, сви долазе, сви питају како смо дошли на идеју. Звали су ме и да идем у Гучу на Сабор трубача да возим, али мене то не занима“, истиче Драган.

А док не реши проблем са резервоаром, прасеторијум стоји у месту. Стоји и ради. Гасе га само ноћу.

 

Извор: РТС