Макроекономска кретања и привредни показатељи Републике Српске у периоду јануар-јул 2016. године идентификују раст производње, смањење броја незапослених, раст просјечне плате и повећање бруто домаћег производа /БДП/ у односу на 2015. годину, пише портал „Frontal.ba“.

 

Укупан обим робне размјене Републике Српске са иностранством за период јануар-јун 2016. године износио је 3,40 милијарди КМ и у поређењу са истим периодом 2015. године повећан је за 62,5 милиона КМ, односно за 1,9 одсто.

Остварен је извоз у вриједности од 1,35 милијарди КМ, што у односу на исти период 2015. године представља повећање од 103,58 милиона КМ, односно за 8,3 одсто.

Остварени увоз за шест мјесеци ове године износио је 2,05 милијарди КМ и у односу на исти период претходне године смањен је за 41,54 милиона КМ, односно за два одсто.

Спољнотрговински дефицит износи 708,54 милиона КМ. У поређењу са истим периодом претходне године дошло је до смањења дефицита за 145,12 милион КМ, односно за 17 одсто. Покривеност увоза извозом износи 65,5 одсто, док је у истом периоду претходне године износила 59,3 одсто.

Просјечна нето плата у јуну ове године износила је 845 КМ и у односу на просјечну нето плату у мају реално је већа за 0,6 одсто. У поређењу са просјечном нето платом у јуну 2015, просјечна нето плата у јуну ове године реално је већа за 1,8 одсто.

Просјечан број незапослених за шест мјесеци 2016. износи 134.940 лица, што је у односу на просјечан број незапослених у истом периоду 2015. године мање за 6.970 лица, односно за 4,9 одсто. Годишња инфлација /јун 2016/јун 2015./ износила је минус 1,6 одсто.

БДП Републике Српске у 2015. години износио је 9,15 милијарди КМ што у односу на 2014. годину представља повећање за 303,06 милиона КМ. БДП номинално је повећан за 3,4 одсто.

Виши асистент на предмету Економска статистика на Економском факултету у Бањалуци Дарко Милуновић рекао је за „Фронтал.ба“ да је евидентно да постоји одређени економски искорак, међутим, да се овај позитивни помак још не може назвати економским прогресом.

„Говорити о економском прогресу није једноставно, поготово не у контексту задуживања. Ипак, ако имамо амбицију да одговоримо да ли долази до прогреса или не, неопходно је сагледати комплетан амбијент са више становишта. Ако ствари анализирамо егзактно – помоћу бројки, односно ако сагледавамо статистички угао, сматрам да је присутан благи напредак у свим посматраним сверама, што се још не може назвати економским прогресом /потребан већи искорак/“, појаснио је Милуновић.

Он је нагласио да, ипак, не треба заборавити чињеницу да Република Српска не живи у изолованом свијету, те да су многи параметри у окружењу /бивша Југославија/ на лошијем нивоу него у Српској.

Милуновић истиче и да поред константног задуживања, Република Српска уредно сервисира своје дугове, тако да, када се све сабере, износи сервисирања и задуживања је готово исти.

„У периоду 1. јануар – 30. јун ове године, према прелиминарним подацима, по основу спољног и унутрашњег дуга створено је обавеза у укупном износу од 454,63 милиона КМ /обвезнице, трезорски записи, спољни дуг…/. С друге стране, по основу сервиса спољног и унутрашњег дуга, у истом периоду, на име расхода и издатака, према прелиминарним подацима, плаћено је укупно 437,54 милиона КМ. Из овога се може закључити да се приближно исти износ сервисира и задужује /што је било и у 2015. години/“, нагласио је Милуновић.

Ако се узме у обзир чињеница да су у 2014. години поплаве однијеле један годишњи буџет Републике Српске, каже Милуновић, претходни подаци су врло афирмативни.

Извор: РТРС