Čak i u savremenom egalitarnom društvu, jedan džentlmen neće zaboraviti da, u izvjesnim prilikama, do izražaja dolazi odnos predpostavljenog i podređenog. Moguće je da svojim poslodavcem bude na “ti”, moguće je da povremeno budu partneri u nekoj partiji tenisa, ali ipak ne zaboravlja gde mu je mesto u kancelariji. Naloge poslodavca prihvatiće bez oklevanja, osim ukoliko se radi o nečem sa čim se ne slaže. Ukoliko osjeća potrebu da ne prihvati poslodavčev nalog, predočiće mu svoje  razloge za to, otvoreno i bez uvijanja.

 

U poludruštvenim situacijama pri ispijanju pića ili dva nakon posla, džentlmen bez oklijevanja prihvata ponudu poslodavca da ovaj plaćanje računa preuzme na sebe – čak i kada je poslodavac žena. Pri praznicima, kada mu poslodavac uručuje neki poklon, prihvatiće ga i toplo zahvaliti – pri čemu se podrazumijeva da poslodavac ne očekuje da mu uzvrati vlastitim poklonom. Poklon poslodavca najčešće izražava priznanje za dobro obavljen posao i nije isto što i razmena poklona među prijateljima.

 

Ukoliko je u poslodavčevu kuću pozvan kao gost, prema njemu i njegovoj supruzi ophodiće se kao i prema bilo kom drugom domaćinu ili domaćici. Doneće im neki mali, prikladan poklon, i kasnije, uputiti pisamce u kojem će izraziti zahvalnost na pozivu. Čak i ukoliko se radi o prijemu isključivo za osoblje firme, neophodno je cijeniti poslodavčevu spremnost da ih ugosti u svom domu.

 Pročitajte i druge tekstove iz rubrike “Škola za džentlmene”
 

Izvor: Wannabe Man