Grand Prix Award na „Balkan Photo Festivalu“ osvojila je Jelena Janković za fotografju „Selfi kultura“, s kojom je pobedila i u kategoriji Svakodnevni život. Janković za portal „Noizz“ govori upravo o tom svakodnevnom životu, kulturi i svom pogledu na sve.

Kako je nastala ova fotografija?

Fotografija je zabeležena u Puli, u avgustu prošle godine, na koncertu grupe Massive Attack. Nastala je kroz igru, posmatrajući masu ljudi koja me je asocirala na veliku armiju koja čeka da ih svetlo obeleži i usisa u drugu galaksiju.

Šta Vas je inspirisalo da je napravite?

Svetlost i sjajni efekti koncerta koji su u meni napravili priču. U tom ludilu svetlosnih bljesaka se otvorila fotografija koja je nagrađena. To je bio trenutak koji ne znam kakvom brzinom sam zabeležila. To je taj trenutak koji se ne može ponoviti.

Selfi kultura je Vama donela nagradu, ali kako je uticala na društvo? Da li je njemu nešto donela?

Mislim da nam je više odnela, a donela je jednu veliku LAŽ, popularizaciju narcisoidnosti koja se ne posmatra sa negativnog aspekta. Takvo ponašanje je postalo normalno, tačnije ne pripadate okruženju ako to ne radite. Jedan pritisak širenja lažne savršenosti. Zabeležiće se gde smo bili, sa kim, nova frizura, novi trbušnjaci, letovanje, zimovanje… a šta smo zaista iznutra? Šta je u svemu tome istina?! Kreira se gubitak sa realnim i stvarnim životom, koji nije tako lak i lep kao filteri koji nas boje. Selfi je uneo kao neko dugme u mozgu koje je stalno pritisnuto na ON. Kada odemo na neku manifestaciju, čim pre o selfiju razmišljamo, kako da se obeležimo da smo bili, kako smo sedili sa nekim, kako smo bilo šta uradili što nas obeležava. Kao da to dugme ne može da se spusti na OFF.

Jelena Janković
Jelena Janković Foto: Anto Magzan/PIXSELL / Noizz.rs
 

Kako je i koliko selfi promenio način na koji konzumiramo kulturne sadržaje?

Mogu da kažem konkretno za fotografiju. Selfi je učinio veliku popularizaciju fotografije, ali time i srozao svaki kvalitet i vrednovanje njene kulture i jačine. Fotografija je počela da se deli na LEPU I NE LEPU! Tačnije ako sam lep/lepa na fotografiji ona je sjana, ako nisam, mometalno se briše. Takva fotografija nije dobra! Nije bitan sadržaj, likovnost, ako nismo lepi na njoj ona gubi svaku vrednost. Ako je dobra onda ide na interet, onda se odobrava. Jer se tako pokazujemo pred drugima. Skoro sam pričala sa prijateljicom kojoj je zabranjen rad pošto model nije bio zadovoljan kako je izgedao na fotografijama, koje su više nego savršane bile, povezane jakim konceptom, sjajnim kostimom, svetlom… ali model nije bio zadovoljan kako sam sebi izgleda na fotografiji i time je bila odbačena kao loša. To se kod nas dešava i odobrava, na žalost.

Da li postoje i pozitivnini aspekti selfija gledano iz Vašeg profesionalnog i intimnog ugla?

Pozitivni aspekti mogu da budu u koliko se sve konzumira u granicama normale i kada bi svaki autoportret bio kreativan i zanimljiv sadržajem, kada bi podstakli druge na kreativnost i razmišljanje, nosili neku poruku. Kada ne bi one proste i prolazne stvari isticali u prvi plan. Fizička lepota je toliko prolazna i prazna. Industrija nam nameće propagiranje lepog, ali mi uvek imamo izbor, da razmišljamo! Slučaj sa devojčicama koje nisu savršene i lepe po pravilima, izaziva veliki stres, izgladnjivanje i time vuče za sobom drugi niz problema, anoreksiju, bulimiju, teme o kojima se malo priča. Kada se smejemo i šalimo selfie je na prvi pogled bezazlen i simpatičan, ali za sobom vuče doba SELFI KULTURE koja nanosi velike promene u ponašanju našeg društva.

Izvor: Noizz.rs