„Браћо и сестре, грађани Требиња и Републике Српске. Двадесет пет година је прошло од тог 01.октобра 1991. године, када животе дадоше први од многобројних  хероја Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Тог дана рат уђе у наше животе, тешки усуд се надви над наш народ, а они као један ступише у одбрану слободе, отаџбине, будућности, покољења. Тог, првог дана рата, угасише се животи младића, а у годинама које услиједише стотине и хиљаде дадоше своје животе за одбрану слободе. Хиљаде се још борише са њима, као један, храбро и часно.

Данас, 25 година после, подјељени, завађени, гдје брат са братом не прича, сестра са сестром, због политике, идеологија, опредјељења, можемо ли се погледати у очи и рећи да поштујемо њихову борбу и жртву, јесмо ли је вриједни?

Браћо и сестре, нека нам жртва свих хероја и браниоца Републике Српске буде вјечна опомена да, без обзира на опредјељења и мишљења, као народ будемо храбри, часни и јединствени, као што су они били и чувајмо оно што су нам оставили у насљеђе.

НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА.“

 

Удружење дјеце погинулих бораца Насљеђе

 

 

ХП, септембар 2016.